Sofokle

Sofokle je rođen oko 497. p. n. e. u Kolonu, selu odmah izvan atinskih zidina, koje će kasnije učiniti mestom radnje svoje poslednje drame. Njegov otac Sofil bio je imućni zanatlija ili proizvođač oružja, a dečak je dobio najbolje obrazovanje u muzici i gimnastici koje je Atina mogla da pruži. Prema antičkim biografima, kao lep šesnaestogodišnjak izabran je da predvodi dečački hor koji je slavio grčku pobedu kod Salamine 480. p. n. e.

Godine 468. p. n. e. prvi put je učestvovao na dramskom takmičenju Velikih Dionisija i pobedio velikog Eshila. Od tada je na Dionisijama pobedio dvadesetak puta, uz još nekoliko pobeda na manjem prazniku Leneja, a kaže se da nikada nije bio poslednji. Za razliku od Euripida, bio je i javna ličnost: 443/2. bio je jedan od blagajnika Delskog saveza, 441/0. izabran je za stratega uz Perikla tokom rata protiv Samosa, a posle sicilijanske katastrofe 413. sedeo je u vanrednom odboru koji je upravljao gradom. Bio je i sveštenik jednog isceliteljskog kulta, a predanje kaže da su ga Atinjani posle smrti poštovali kao heroja pod imenom Deksion.

Doživeo je devedesetak godina, preživevši gotovo ceo Peloponeski rat, i umro 406. p. n. e., nekoliko meseci posle Euripida. Komički pesnik Frinih napisao je da je bio blagosloven: dug život, mnogo lepih drama i smrt bez patnje.

Od oko 120 drama u celini je sačuvano sedam tragedija: Αίας (Ajant), Αντιγόνη (Antigona, oko 441. p. n. e.), Τραχίνιαι (Trahinjanke), Οιδίπους Τύραννος (Kralj Edip, oko 429. p. n. e.), Ηλέκτρα (Elektra), Φιλοκτήτης (Filoktet, 409. p. n. e.) i Οιδίπους επί Κολωνώ (Edip na Kolonu, izveden 401. p. n. e., posle njegove smrti). Veliki deo jedne satirske igre, Ιχνευταί (Tragači), pojavio se na papirusu u Egiptu 1912. godine.

Antigona sahranjuje brata protivno kraljevoj naredbi i bira smrt umesto poslušnosti; njen sukob s Kreontom najstarija je i najjasnija drama o savesti protiv države. „Kralj Edip“ prikazuje pametnog vladara koji istražuje zločin i otkriva da je zločinac on sam: Aristotel ju je smatrao uzornom tragedijom, a Frojd je pozajmio njen naziv za Edipov kompleks. Elektra godinama čeka da osveti oca, Filoktet je ranjeni čovek ostavljen na ostrvu koji je Grcima ponovo potreban, a „Edip na Kolonu“ prikazuje slepog starog kralja koji pronalazi mir u Sofoklovom rodnom selu.

Aristotel pripisuje Sofoklu uvođenje trećeg glumca na scenu i oslikane scenografije; on je takođe povećao hor sa dvanaest na petnaest članova. Njegovi junaci su tvrdoglavi, usamljeni ljudi koji odbijaju da se priklone, a zapleti su mu sazdani tako čvrsto da svaka scena još više steže omču. Čuveni hor iz „Antigone“, «Πολλὰ τὰ δεινὰ κοὐδὲν ἀνθρώπου δεινότερον πέλει» (Mnogo je čuda, ali ništa nije čudesnije od čoveka), himna je antičkog sveta ljudskom umu i njegovim granicama.

„Antigona“ je obavezna lektira u drugom razredu grčkog liceja, pa je svaki odrasli Grk stih po stih prevodio svađu Kreonta i Antigone; Οιδίπους Τύραννος (Kralj Edip) izučava se na univerzitetu. Svakog leta Festival Atine i Epidaura postavlja Sofokla u antičkom pozorištu u Epidauru, a gledati tamo „Antigonu“ ili „Edipa“ pod zvezdama pravi je obred prelaza. Izraz «οιδιπόδειο σύμπλεγμα» (Edipov kompleks) deo je svakodnevnog grčkog, a Antigona, Elektra i Ismena i dalje su česta ženska imena. Ulice nazvane Σοφοκλέους (Sofoklova) postoje u centru Atine i u većini grčkih gradova. Savremeni reditelji, od Dimitrisa Rontirisa tridesetih godina XX veka do današnjeg Teodorosa Terzopulosa, izgradili su ugled na njegovim dramama.

• Njegovo prvo učešće na takmičenju, 468. p. n. e., donelo je pobedu nad Eshilom; priča se da su umesto uobičajenog žirija suditi zamoljeni strateg Kimon i njegove kolege.
• Izabran je za stratega 441/0. p. n. e., navodno zato što su Atinjani bili oduševljeni „Antigonom“.
• Prema Ciceronu, kada ga je sin na sudu optužio za staračku senilnost, stari pesnik je sudijama pročitao hor iz „Edipa na Kolonu“ i odmah bio oslobođen.
• Od njegovih oko 120 drama, 113 znamo po naslovu, ali samo sedam je do nas stiglo u celini.