Ilijas Venezis

Ilijas Melos, koji je pisao kao Venezis, rođen je 4. marta 1904. u Ajvaliku, koji su Grci zvali Αϊβαλί ili Κυδωνίες, bogatom gradu maslinovog ulja i sapuna naspram ostrva Lezbos. Odrastao je između grada i zemlje svojih baba i deda u brdima, pejzaža svojih kasnijih romana. Bio je to veliki i gotovo potpuno grčki grad, sa školama, crkvama i živom trgovinom sa ostrvima.

U septembru 1922, dok se grčka vojska u Maloj Aziji raspadala, osamnaestogodišnjak je uhapšen i poslat sa hiljadama drugih grčkih muškaraca u radne bataljone (αμελέ ταμπουρού), primorani da marširaju i rade u unutrašnjosti u užasnim uslovima. Većina njegovih drugova je umrla. Pušten je posle otprilike četrnaest meseci i prešao je u Mitilenu, gde je njegova porodica našla utočište kao izbeglice.

Na Lezbosu je našao posao u banci, a romanopisac Stratis Mirivilis objavio je u svojim novinama njegov prvi zapis o zarobljeništvu. Kasnije se preselio u Atinu, gde je dugo godina radio u Banci Grčke, pišući istovremeno romane, priče i članke. Tokom nemačke okupacije bio je uhapšen i neko vreme zadržan. Posle rata bio je ugledna javna ličnost, a 1957. izabran je za člana Atinske akademije. Umro je u Atini 3. avgusta 1973.

Το νούμερο 31328 (Broj 31328), objavljen najpre u nastavcima 1924. i kao knjiga 1931, dobio je naslov po broju koji je mladi zarobljenik dobio u radnim bataljonima. U kratkim, trezvenim poglavljima opisuje marševe, glad, batinanja, smrt prijatelja, ali i trenutke neočekivane ljudskosti među stražarima. Ne čita se kao politički pamflet nego kao iskaz svedoka, i i dalje je jedna od najsnažnijih knjiga o 1922. godini.

Γαλήνη (Spokoj, 1939) prati grupu izbeglica iz Male Azije koji pokušavaju da puste korenje na pustoj obali Atike, kod Anavisosa, između mora i kamenja, sa čežnjom za zavičajem i sporim radom na novom životu. Αιολική γη (Eolska zemlja, 1943), napisana tokom okupacije, vraća se na početak: leta jednog dečaka na zemlji njegovog dede ispod planine Kemer, među pastirima, životinjama, legendama i prvim osećajem ljubavi i smrti, raj viđen sa znanjem da će biti uništen. To je njegova najomiljenija i najprevođenija knjiga.

Među kasnijim delima su Έξοδος (Izlazak, 1950), smešten u Drugi svetski rat, i Ωκεανός (Okean, 1956). Njegov stil je jednostavan, lirski i human; sa Mirivilisom i Dido Sotiriu dao je glas generaciji Katastrofe.

Grčki učenici čitaju stranice iz Αιολική γη i Το νούμερο 31328 u školskim antologijama, a knjige se i dalje izdaju u jeftinim izdanjima koja učenik na nivou B1 ili B2 lako može da proba. Sa istočne obale Lezbosa vide se brda Ajvalika preko moreuza, a trajekt iz Mitilene za Ajvalik dobar je način da osetite o čemu govore njegove knjige. Danas sam Ajvalik dočekuje grčke posetioce koji dolaze da vide stare grčke kuće i crkve Kidonije, često sa Eolskom zemljom u torbi.

• Njegovo pravo prezime bilo je Melos; Venezis je bio porodični nadimak koji je koristio kao pseudonim.
• Naslov Broj 31328 je broj koji je dobio kao zarobljenik 1922.
• Izabran je u Atinsku akademiju 1957.
• Stratis Mirivilis, još jedan veliki romanopisac sa Lezbosa, prvi je objavio njegov zapis o zarobljeništvu, u jednim novinama u Mitileni.