Vasilis Vasilikos

Vasilikos je rođen 18. novembra 1934. u Kavali, u istočnoj Makedoniji, u porodici s korenima sa ostrva Tasos, i odrastao je u Solunu. Studirao je pravo na Univerzitetu u Solunu, ali književnost je bila na prvom mestu: njegova prva knjiga, Η διήγηση του Ιάσονα (Jasonova pripovest), izašla je 1953, dok je još bio student. Studirao je i televizijsku režiju na dramskoj školi Jejla u Sjedinjenim Državama, a 1961. ga je njegova Τριλογία (Trilogija) proslavila u Grčkoj.

U maju 1963. Grigoris Lambrakis, lekar, sportista i mirovni aktivista izabran u parlament s levice, oboren je na jednoj solunskoj ulici od strane ljudi na motornom triciklu i umro nekoliko dana kasnije. Istraga je otkrila veze između ubica, policije i desničarske paradržave. Vasilikos, koji je grad poznavao iznutra, pretočio je slučaj u roman Ζ (1966).

Kada su pukovnici preuzeli vlast u aprilu 1967, napustio je Grčku i proveo sedam godina u izgnanstvu, u Italiji, Francuskoj i Sjedinjenim Državama; njegove knjige su u otadžbini bile zabranjene. Posle povratka demokratije nastavio je da živi uglavnom u inostranstvu do 1994, ali je od 1981. do 1984. bio zamenik generalnog direktora državnog javnog servisa ERT, a od 1996. do 2004. predstavljao je Grčku kao ambasador pri UNESKO-u u Parizu. Pisao je do kraja svog dugog života i umro 30. novembra 2023, u 89. godini.

Ζ (1966) priča priču o Lambrakisu ne pominjući ga po imenu: žrtva je samo «Poslanik», grad se nikada ne imenuje, ali svaki grčki čitalac prepoznao je Solun. Roman teče kao triler, kroz oči svedoka, ubica, policajaca i novinara, a u njegovom središtu je mladi istražni sudija koji odbija da zakopa istinu. Naslov je jedno jedino slovo: posle ubistva ljudi su ispisivali «Ζ» po zidovima Grčke, skraćeno od «ζει», «živi». Roman je preveden na mnoge jezike, a film Koste-Gavrasa Z (1969), s Ivom Montanom, Irinom Papas i Žan-Lujem Trentinjanom, osvojio je dva Oskara, za najbolji film na stranom jeziku i za montažu.

Pre Z Vasilikos je bio poznat po sasvim drugačijem pisanju. Njegova Τριλογία (1961) okuplja tri kratka romana, Το φύλλο (Biljka), Το πηγάδι (Bunar) i Τ' αγγέλιασμα (Anđeo), lirske, polusnene priče o mladim ljudima, odrastanju i samoći. Posle Z napisao je desetine romana, priča, pesama, filmskih scenarija i novinskih kolumni, među njima i satirični Γλαύκος Θρασάκης (Glafkos Trasakis), «biografiju» izmišljenog grčkog pisca. Njegova proza je brza, ironična, puna novinarstva i sećanja.

Najbolji put do Vasilikosa je film: pogledajte Z Koste-Gavrasa, a zatim pročitajte prva poglavlja romana na grčkom. U centru Soluna, blizu mesta gde je napadnut, stoji spomenik Lambrakisu, a sećanje na njega obnavlja se svakog maja. Slovo Ζ i danas se pojavljuje na grčkim zidovima i transparentima kao znak protesta protiv političkog nasilja. Vasilikosove knjige se ponovo štampaju, a njegova smrt 2023. propraćena je omažima u celoj grčkoj štampi. Stranice o kulturi na sajtu posvećene Mikisu Teodorakisu, koji je napisao muziku za film, i Antonisu Samarakisu, još jednom romanopiscu političkog straha, nastavljaju priču.

• Naslov Ζ znači «ζει», «živi», parola ispisana po zidovima posle Lambrakisove smrti.
• Roman nikada ne pominje Lambrakisa ni Solun po imenu, a ipak nijedan grčki čitalac nije sumnjao o kome je i o kom mestu reč.
• Film Z, snimljen u Alžiru jer je Grčka bila pod huntom, osvojio je Oskara za najbolji film na stranom jeziku u ime Alžira.
• Prvu knjigu objavio je sa 19 godina i pisao je sedamdeset godina.