Apostolos Kaldaras

Kaldaras je rođen 7. aprila 1922. u Trikali, u Tesaliji, iste godine kada je maloazijska katastrofa dovela na kopno više od milion grčkih izbeglica – podudarnost koju će kasnije pretočiti u muziku. Buzuki je naučio kao dečak, kada je to još bio instrument siromašnih i podzemlja rebetika, studirao je na poljoprivrednoj školi Univerziteta u Solunu, a tokom okupacije postao je profesionalni muzičar. Njegovi prvi snimci potiču iz 1946.

Kao muzičar sazrevao je tokom nemačke okupacije i građanskog rata, najteže decenije moderne grčke istorije, i njegove rane pesme nose taj teret: glad, noć, rastanak, majke koje čekaju sinove u zatvoru ili progonstvu. Od kraja četrdesetih njegove pesme snimali su vodeći pevači rebetika i laika, i postao je jedan od najcenjenijih kompozitora generacije koja je došla posle Markosa Vamvakarisa i Vasilisa Cicanisa. Za četiri decenije napisao je stotine pesama.

Početkom sedamdesetih, usred diktature, posvetio se većem projektu s tekstopiscem Pitagorasom Papastamatiuom: celom albumu o izbeglicama iz Male Azije. Album mu je doneo novu, mlađu publiku i bio je odlučujući rani korak za jednu mladu pevačicu, Haris Aleksiu. Kaldaras je umro u Atini 8. aprila 1990, dan posle svog 68. rođendana.

Kaldaras je pisao jezikom rebetika, zejbekika i hasapika, buzukija i baglamasa, ali su njegove pesme već prevazilazile mali svet hašiš-jazbina i išle ka širokoj narodnoj pesmi pedesetih. Νύχτωσε χωρίς φεγγάρι (Pala je noć bez meseca, 1947) opisuje mladića koji ne može da zaspi u dubokom mraku; nastala je u godinama građanskog rata, i mnogi slušaoci su u njoj čuli sudbinu zatvorenika i prognanika. Prvi put ju je snimila Stela Haskil 1947, a 1951. Manos Hadžidakis uvrstio ju je u svoj klavirski ciklus Έξι λαϊκές ζωγραφιές (Šest narodnih slika).

Njegovo remek-delo je Μικρά Ασία (Mala Azija, 1972), na stihove Pitagorasa Papastamatiua i sa glasovima Haris Aleksiu i Jorgosa Dalarasa. Objavljen pedeset godina posle katastrofe 1922, to je ciklus pesama o izgubljenim gradovima Jonije, Smirni u plamenu, bekstvu preko Egejskog mora i teškom novom životu izbeglica u Grčkoj. Muzika meša rebetiko Pireja sa mekšim, istočnjačkim bojama muzike koju su izbeglice donele sa sobom. Album je prodat u ogromnom tiražu i ostaje jedan od velikih konceptualnih albuma grčke popularne muzike. Usledili su 1973. Βυζαντινός Εσπερινός (Vizantijsko večernje), ponovo u izvođenju Dalarasa, i 1977. Οι ξεριζωμένοι (Iskorenjeni).

Počnite od Νύχτωσε χωρίς φεγγάρι: snimile su je desetine pevača, od starih glasova rebetika do Jorgosa Dalarasa i mlađih umetnika, i čućete je u svakoj taverni sa živom muzikom. Zatim preslušajte album Μικρά Ασία od početka do kraja, najbolje uz stihove, i naučićete o 1922. koliko i iz knjige istorije. Za Haris Aleksiu, tada početnicu, to je bila jedna od ploča koje su joj donele ime. U Trikali, gde je odrastao, pamte ga kao velikog muzičara grada. Stranice sajta o Cicanisu i Vamvakarisu pokazuju svet iz kojeg je potekao.

• Rođen je 1922, godine maloazijske katastrofe, a pedeset godina kasnije napisao je najpoznatiji album o njoj.
• Μικρά Ασία objavljen je 1972, pod diktaturom, i bio je jedna od prvih ploča Haris Aleksiu.
• Νύχτωσε χωρίς φεγγάρι snimilo je toliko pevača da mnogi Grci misle da je to narodna pesma.