Dimitrios Eginitis

Eginitis je rođen u Atini 1862. Posle škole Varvakio studirao je matematiku na Univerzitetu u Atini, a zatim ga je država poslala u Pariz da se specijalizuje za astronomiju, u vreme kada je Francuska bila jedan od velikih centara te nauke. Godine 1890. vratio se u Grčku da postane direktor Nacionalne opservatorije u Atini (Εθνικό Αστεροσκοπείο Αθηνών), a od 1896. bio je i profesor astronomije i meteorologije na Univerzitetu. Dužnost direktora obavljao je više od četiri decenije.

Opservatorija je osnovana 1842. zahvaljujući donaciji bankara Georgiosa Sinasa, u elegantnoj zgradi danskog arhitekte Teofila Hansena blizu Akropolja. Kada je Eginitis stigao, imala je malo instrumenata i malo aktivnosti. On ju je reorganizovao od temelja, pronašao novac od donatora i od države, doneo nove teleskope i opremu i osnovao nova odeljenja.

Bio je aktivan i u javnom životu. Dva puta je bio ministar prosvete, 1917. i 1926, pisao je članke i popularne knjige o astronomiji i klimi Grčke, i decenijama je vršio pritisak na državu da reformiše kalendar. Godine 1926. postao je jedan od prvih članova Atinske akademije (Ακαδημία Αθηνών), čiji je bio predsednik 1929. i generalni sekretar do 1933. Umro je u Atini 14. marta 1934.

Veliko dostignuće Eginitisa bilo je to što je Grčkoj dao naučnu infrastrukturu. Pod njim je opservatorija započela sistematska meteorološka posmatranja širom zemlje, osnovu kasnije nacionalne službe za vreme, a on je proučavao i pisao o klimi Atine i Grčke. Organizovao je i seizmološku službu, neophodnu u jednoj od zemalja Evrope najsklonijih zemljotresima, kako bi se potresi mogli beležiti i proučavati, a ne samo izazivati strah. U samoj astronomiji modernizovao je instrumente i povezao Grčku sa međunarodnom naučnom zajednicom.

Njegovo najvidljivije nasleđe u svakodnevnom životu je kalendar. Do 1923. Grčka je još koristila stari julijanski kalendar, koji je tada kasnio trinaest dana za gregorijanskim kalendarom Zapadne Evrope. To je stvaralo beskrajnu zbrku u trgovini, diplomatiji i nauci. Eginitis je godinama tvrdio da zemlja treba da se promeni, i 1923. država je to konačno učinila: dan posle 15. februara 1923. proglašen je za 1. mart. Sledeće godine Grčka crkva usvojila je revidirani kalendar za nepokretne praznike, ali je zadržala tradicionalni datum Uskrsa. Manjina vernika odbila je promenu i i danas sledi «stari kalendar»; nazivaju ih παλαιοημερολογίτες (starokalendarci).

Nacionalna opservatorija u Atini danas je jedan od vodećih istraživačkih centara Grčke, sa institutima za astronomiju, geodinamiku i istraživanje životne sredine, a njene meteorološke stanice i dalje su deo svakodnevnih vremenskih prognoza koje Grci slušaju na vestima. Stara zgrada na Brdu nimfi, preko puta Akropolja, sada je muzej i centar za posetioce, gde noću možete pogledati kroz istorijski teleskop. Svaki put kada Grk govori o «novom kalendaru» (νέο ημερολόγιο) ili «starom kalendaru» (παλαιό ημερολόγιο), govori o promeni za koju se Eginitis borio. Ulice u Atini i drugim gradovima nose njegovo ime.

• Upravljao je Nacionalnom opservatorijom u Atini više od četrdeset godina, od 1890. do smrti.
• U Grčkoj je posle 15. februara 1923. odmah usledio 1. mart 1923.
• Bio je član Atinske akademije od njene prve godine, 1926, i njen predsednik 1929.
• Organizovao je i rano beleženje zemljotresa u Grčkoj, jednoj od najseizmičnijih zemalja Evrope.