Georgios Papanikolau

Papanikolau je rođen 13. maja 1883. u Kimiju, maloj luci na ostrvu Eubeji, kao sin lekara koji je bio i gradonačelnik mesta. Studirao je medicinu na Univerzitetu u Atini i diplomirao 1904, ali nije želeo da bude seoski lekar kao otac; otišao je u Nemačku da studira biologiju i doktorirao zoologiju u Minhenu 1910. Iste godine oženio se Andromahi Mavrogeni, zvanom Meri, koja će mu biti saputnica i saradnica pedeset dve godine. Kratko je radio kao fiziolog na okeanografskoj ekspediciji kneza Alberta od Monaka, služio kao sanitetski oficir u balkanskim ratovima, a u oktobru 1913. par je otplovio za Njujork gotovo bez novca.

Njihovi prvi meseci u Americi čuvena su priča: on je prodavao tepihe u robnoj kući Gimbels i svirao violinu po restoranima, dok je Meri prišivala dugmad. Godine 1914. dobio je mesto na katedri za anatomiju Medicinskog koledža Univerziteta Kornel i u Njujorškoj bolnici i ostao je tamo četrdeset sedam godina, sa Meri kao laborantkinjom i, svakoga dana, ispitanicom. Tek 1961. otišao je da vodi u Majamiju novi institut za istraživanje raka koji je nazvan po njemu. Tamo je umro od srčanog udara 19. februara 1962, nekoliko meseci po dolasku.

Papanikolauova metoda proistekla je iz osnovnih istraživanja. Godine 1917, proučavajući reproduktivni ciklus zamoraca, pokazao je da se ćelije u vaginalnom brisu menjaju sa fazama ciklusa, tako da se ciklus mogao čitati pod mikroskopom bez povređivanja životinje. Zatim je istu tehniku primenio na žene, sa Meri kao prvom ispitanicom, i 1923. primetio nešto neočekivano: u brisu žene sa rakom grlića materice nenormalne ćelije raka jasno su se videle. Otkriće je saopštio 1928. pod naslovom «Nova dijagnoza raka», i gotovo niko nije obratio pažnju; lekari su verovali biopsijama i nisu videli potrebu za brisom.

Vratio se mikroskopu. Od 1939. radio je sa ginekologom Herbertom Trautom, pregledajući hiljade žena u Njujorškoj bolnici, a njihov rad iz 1941. i monografija iz 1943. Diagnosis of Uterine Cancer by the Vaginal Smear (Dijagnoza raka materice vaginalnim brisom) najzad su ubedili struku. Ključno je bilo to što je bris pokazivao rak, pa i predkancerozne promene, dugo pre bilo kakvih simptoma, kada se bolest još mogla izlečiti. Pedesetih godina počeli su programi masovnog skrininga, a smrtnost od raka grlića materice dramatično je opala svuda gde se koristio Papa test. Njegov Atlas of Exfoliative Cytology (Atlas eksfolijativne citologije, 1954) proširio je metodu na druge organe i utemeljio čitavu disciplinu, citopatologiju. Dobio je Laskerovu nagradu 1950. i više puta bio predlagan za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije dobio.

U Grčkoj je Papanikolau nacionalni junak nauke. Njegov portret nalazio se na novčanici od 10.000 drahmi iz 1995, najvećoj u opticaju pre evra, sa bogom isceliteljem Asklepijem na poleđini. Opšta bolnica u Solunu zove se «Παπανικολάου», kao i ulice, škole i medicinska društva širom zemlje, a Grčko društvo za borbu protiv raka svake godine u njegovo ime vodi kampanju da žene urade bris. U Kimiju, njegovom rodnom mestu, Etnografski muzej mu je posvetio jednu salu i postoji spomenik u njegovu čast. Sjedinjene Države stavile su ga na poštansku marku 1978. Za učenika je koristan izraz jednostavno «τεστ Παπ» (i «τεστ Παπανικολάου»), koji zna svaka Grkinja, kao i priča o prodavcu tepiha koji je spasao milione života.

• U prvim mesecima u Njujorku prodavao je tepihe u robnoj kući i svirao violinu po restoranima da bi preživeo.
• Njegova supruga Meri decenijama je bila njegova laboratorijska asistentkinja i svakodnevna ispitanica; prvi ljudski brisevi koje je proučavao bili su njeni.
• Njegovo saopštenje o testu iz 1928. ignorisano je više od deset godina pre nego što ga je medicinska struka prihvatila.
• Pojavio se na američkoj poštanskoj marki 1978. i na grčkoj novčanici od 10.000 drahmi 1995.