Pitagora

Pitagora je rođen na Samosu, velikom ostrvu uz obalu Male Azije, oko 570. pre n. e., kao sin Mnesarha, rezbara dragog kamenja ili trgovca. Kasniji pisci kažu da je u mladosti mnogo putovao i učio kod egipatskih sveštenika i vavilonskih astronoma; te priče su pozne, ali Samos je u njegovo vreme bio bogato trgovačko ostrvo s vezama širom istočnog Sredozemlja, pa nešto od toga može biti istina. Oko 530. pre n. e., dok je Samosom vladao tiranin Polikrat, zauvek je napustio ostrvo i otplovio na zapad, u Kroton (Κρότων), grčki grad na tabanu italijanske čizme.

U Krotonu je osnovao nešto između filozofske škole, verskog bratstva i političkog kluba. Članovi su delili imovinu, poštovali pravila ćutanja i ishrane i bili podeljeni na unutrašnji i spoljašnji krug; neobično za to doba, primane su i žene, a predanje među pitagorejce ubraja Teano, njegovu ženu. Zajednica je stekla veliki uticaj nad Krotonom i susednim gradovima, a taj uticaj je stvorio neprijatelje. Pobuna koju je predvodio Krotonjanin po imenu Kilon proterala je pitagorejce i spalila njihovu kuću za sastanke. Pitagora se povukao u Metapont, dalje duž obale, gde je umro oko 495. pre n. e.

Sve što znamo potiče od drugih, i to najvećim delom iz mnogo kasnijeg vremena: Aristotel oprezno govori o «takozvanim pitagorejcima», dok ga biografije Porfirija i Jambliha, napisane osam vekova posle njegove smrti, pretvaraju u čudotvorca sa zlatnim bedrom. Već za života bio je slavan: njegov savremenik Ksenofan mu se ruga što je zaustavio čoveka koji je tukao štene, jer je u njegovom cviljenju prepoznao glas mrtvog prijatelja.

Srž pitagorejskog učenja bila je da je svet izgrađen na broju. Sledbenici su otkrili da prijatni muzički intervali odgovaraju prostim odnosima dužina žica: oktava je 2:1, kvinta 3:2, kvarta 4:3. Ako je harmonija broj, zaključivali su, možda je sve broj, od kretanja planeta, za koja su zamišljali da proizvode muziku sfera, do pravde i duše. Poštovali su τετρακτύς, trougao od deset tačaka sastavljen od 1+2+3+4, i njime se zaklinjali. Teorema koja nosi njegovo ime, da je u pravouglom trouglu kvadrat hipotenuze jednak zbiru kvadrata druge dve stranice, bila je u praksi poznata Vavilonjanima hiljadu godina ranije; ono što su pitagorejci verovatno dodali bila je ideja da se ona dokaže.

Drugi stub bila je duša. Pitagora je učio o μετεμψύχωση, prelasku duše posle smrti u drugo telo, ljudsko ili životinjsko, zbog čega njegovi sledbenici nisu jeli meso i pažljivo su postupali sa životinjama. Čuvena zabrana jedenja boba pripada istom skupu pravila, ἀκούσματα (čute stvari), kratkim izrekama koje su članovi učili i bez pogovora poštovali; izraz «αὐτὸς ἔφα», on sam je to rekao, bio je njihov poslednji argument. Prema predanju koje seže u četvrti vek pre n. e., Pitagora je skovao i reč φιλόσοφος, ljubitelj mudrosti, govoreći da su samo bogovi mudri. Njegova škola živela je generacijama: Filolaj je zapisao njenu kosmologiju, Arhita iz Tarenta gradio je mašine i upravljao svojim gradom, a Platon je pitagorejske ideje o broju i besmrtnoj duši ugradio u sopstvenu filozofiju.

Svaki grčki đak uči Πυθαγόρειο θεώρημα u drugom razredu gimnazije, obično u obliku «το τετράγωνο της υποτείνουσας ισούται με το άθροισμα των τετραγώνων των δύο κάθετων πλευρών», i ona ostaje s ljudima za ceo život. Na Samosu je lučki gradić Tigani 1955. preimenovan u Πυθαγόρειο (Pitagorio); na kraju lučkog lukobrana stoji visoka statua Pitagore koji drži pravi ugao, a antički grad, s Eupalinovim tunelom iz njegovog sopstvenog veka, nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. U svakoj prodavnici suvenira na ostrvu može se kupiti «δίκαιη κούπα του Πυθαγόρα» (Pitagorina čaša), koja se sasvim isprazni ako je napuniš previše pohlepno: lekcija o umerenosti koju su stari pripisivali njemu. Grčka reč za vegetarijanca nekada je bila «πυθαγόρειος», a muzičari i danas govore o pitagorejskom štimu.

• Teoremu nazvanu po njemu koristili su vavilonski zemljomeri više od hiljadu godina pre njegovog rođenja; doprinos njegove škole verovatno je bio dokaz.
• Predanje kaže da je prvi sebe nazvao φιλόσοφος, ljubitelj mudrosti, a ne σοφός, mudrac.
• Njegovim sledbenicima nije bilo dozvoljeno da jedu bob, a nekoliko antičkih pisaca nudi suprotstavljena objašnjenja zašto.
• Nije sačuvana nijedna rečenica koju je Pitagora napisao; čak se ni stari nisu slagali oko toga da li je uopšte išta napisao.