Tanasis Vengos

Vengos je rođen 29. maja 1927. u Neo Faliru, radničkom kvartu Pireja pored stare elektrane u kojoj je radio njegov otac. Porodica je bila siromašna i levičarska, a na kraju građanskog rata mladi Tanasis, koji je tada služio vojni rok, poslat je od 1948. do 1950. na ostrvo-zatvor Makronisos, gde su držani politički sumnjivi. Tamo je upoznao filmskog reditelja Nikosa Kundurosa, takođe zatvorenika, koji mu je posle puštanja na slobodu dao posao asistenta na svom prvom filmu Μαγική πόλη (Čarobni grad, 1954), a zatim malu ulogu u filmu Ο Δράκος (Čudovište, 1956).

Tokom pedesetih igrao je sporedne uloge u grčkim komedijama, a početkom šezdesetih već je bio zvezda. Osnovao je sopstvenu produkcijsku kuću i snimao iscrpljujućim tempom, često po nekoliko filmova godišnje, sam izvodio vratolomije i, po čemu je postao čuven, trčao u svakoj sceni; štampa ga je prozvala «ο άνθρωπος που τρέχει», čovek koji trči. Oženio se, imao dva sina i skromno živeo u Atini, daleko od života slavnih.

Posle sloma komercijalnog grčkog filma krajem sedamdesetih radio je manje, dok ga devedesetih nova generacija reditelja nije ponovo otkrila kao ozbiljnog glumca. Umro je u Atini 3. maja 2011, nekoliko nedelja pre osamdeset četvrtog rođendana, a na njegovu sahranu došle su gomile običnih Atinjana koji su odrasli uz njegove filmove.

Vengosov lik je uvek isti čovek: siromašan, pošten, beznadežno energičan, gura ga svako, od gazda i birokrata do prevaranata, a pobeđuje čistom upornošću. U filmu Πολυτεχνίτης και ερημοσπίτης (Majstor za sve, 1963, reditelj Alekos Sakelarios) prelazi s posla na posao i svaki upropasti. U filmu Ένας τρελός τρελός Βέγγος (Ludi, ludi Vengos, 1965) i u serijalu Thou-Vou, koji počinje filmom Θου-Βου Φαλακρός Πράκτωρ, Επιχείρησις: Γης Μαδιάμ (Thou-Vou, ćelavi tajni agent, 1969), parodira Džejmsa Bonda kao nespretni špijun Thou-Vou, ime sastavljeno od njegovih inicijala, Θ.Β.

Dva filma s rediteljem Dinosom Kacuridisom pokazala su šta se krije ispod lakrdije. U filmu Τι έκανες στον πόλεμο, Θανάση; (Šta si radio u ratu, Tanasise?, 1971) on je običan čovek u okupiranoj Atini koga zamene za heroja otpora, a komedija se stalno pretvara u portret gladi i straha; doneo mu je nagradu za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Solunu. Θανάση, πάρε τ' όπλο σου (Tanasise, uzmi pušku, 1972) je njegov parnjak o ratu 1940. Kasnije su došli Ο Θανάσης στη χώρα της σφαλιάρας (Tanasis u zemlji šamara, 1976) i Ο Θανάσης και το καταραμένο φίδι (Tanasis i ukleta zmija, 1982).

Godine 1995. Teo Angelopulos mu je dao ulogu taksiste koji vozi Harvija Kajtela kroz sneg do albanske granice u filmu Το βλέμμα του Οδυσσέα (Odisejev pogled), tihu, setnu ulogu koja je sve iznenadila; usledili su Όλα είναι δρόμος (Sve je put, 1998) Pantelisa Vulgarisa i školski domar u filmu Το καναρινί ποδήλατο (Kanarinac-žuti bicikl, 1999).

Vengosovi filmovi neprestano se prikazuju na grčkoj televiziji, a cele porodice se i dalje zajedno smeju uz njih; Τι έκανες στον πόλεμο, Θανάση; redovno se bira među najbolje grčke filmove svih vremena. Njegova uzrečica «Καλέ μου άνθρωπε» (dobri moj čoveče) deo je svakodnevnog grčkog, izgovara se baš njegovim tonom umorne dobrote, a kad neko mahnito juri tamo-amo, kaže se da trči «σαν τον Βέγγο», kao Vengos. Za učenika je gledanje parodija Thou-Vou ili Kacuridisovih filmova jedan od najprijatnijih načina da čuje brz, razgovorni atinski grčki. U Neo Faliru, gde je rođen, i u celom Pireju njegovo ime se pominje s ljubavlju, a izraz «ο άνθρωπος που τρέχει» i dalje znači njega i nikog drugog.

• Thou-Vou, ime njegovog ćelavog tajnog agenta, nisu ništa drugo do njegovi inicijali, Θ.Β., napisani onako kako se izgovaraju.
• Od 1948. do 1950. držan je na ostrvu-zatvoru Makronisos, i upravo je tamo upoznao reditelja Nikosa Kundurosa, koji ga je uveo u film.
• Sam je izvodio vratolomije i toliko trčao na platnu da je «čovek koji trči» postao njegov nadimak.
• Teo Angelopulos, najstroži među grčkim rediteljima, dao mu je u šezdeset osmoj jednu od njegovih najlepših uloga, taksistu u Odisejevom pogledu (1995).