Homer

Ni sami stari Grci nisu znali gotovo ništa o Homeru i neprestano su se o njemu sporili. Sedam gradova tvrdilo je da je njegovo rodno mesto, najupornije Smirna i Hios, a predanje ga je učinilo slepim putujućim pevačem; Homerska himna Apolonu govori o slepom čoveku koji živi na stenovitom Hiosu, i kasniji čitaoci su to shvatili kao pesnikov autoportret. Udruženje rapsoda na Hiosu, Homeridi, tvrdilo je da potiče od njega i vekovima je recitovalo njegove pesme. Datumi su nagađani od 1100. do 700. godine pre n. e.; danas većina naučnika smešta pesme u drugu polovinu VIII veka pre n. e., u trenutak kada je grčko pismo bilo novo.

Od XVIII veka «homersko pitanje» postavlja pitanje da li je jedan pesnik sastavio oba epa, ili ijedan od njih. Odgovor koji se pojavio u XX veku, uglavnom zahvaljujući radu Milmana Perija tridesetih godina, jeste da su pesme izrasle iz duge tradicije usmene poezije: pevači su improvizovali u daktilskom heksametru koristeći ustaljene izraze poput «brzonogi Ahilej» i «ružoprsta Zora», a Ilijada i Odiseja su monumentalni krajnji proizvodi te tradicije, možda oblikovani od strane jednog velikog pevača, možda zapisani u Atini za vreme Pizistrata u VI veku pre n. e.

Ko god da je bio, Homer je za Grke bio ono što je Biblija bila za druge: tekst iz kog su deca učila da čitaju, izvor njihovih bogova i junaka, i knjiga koju je, kako se priča, Aleksandar Veliki držao pod jastukom.

Ιλιάδα (Ilijada) ne pripoveda ceo Trojanski rat. U otprilike 15.700 stihova i 24 pevanja obuhvata nekoliko nedelja poslednje godine opsade: Agamemnon vređa Ahileja, najvećeg grčkog ratnika, oduzimajući mu robinju Briseidu; Ahilej se povlači iz borbe, Trojanci pod Hektorovim vođstvom potiskuju Grke nazad do njihovih brodova, a Ahilejev prijatelj Patroklo gine. Ahilej se vraća u besu, ubija Hektora i vuče njegovo telo oko zidina, sve dok stari kralj Prijam ne dođe noću u njegov šator da moli za telo svog sina, a pesma se završava Hektorovom sahranom. To je pesma o gnevu, časti i ceni rata za obe strane.

Οδύσσεια (Odiseja), oko 12.100 stihova, jeste pustolovna priča i priča o povratku kući. Odisej, kralj Itake, deset godina pokušava da se vrati kući posle rata: oslepljuje Kiklopa Polifema, odoleva Sirenama, gubi sve svoje ljude i godinama ga zadržava nimfa Kalipso. U međuvremenu na Itaci njegova žena Penelopa drži prosce u iščekivanju tkajući i parajući pokrov, a njegov sin Telemah kreće da traži vesti o njemu. Odisej se vraća kući prerušen u prosjaka, prepoznaje ga samo njegov stari pas Arg, zapinje svoj veliki luk i ubija prosce. Obe pesme su u daktilskom heksametru i koriste iste formulaične epitete, poređenja iz seoskog života i sa mora, i duge govore; njihov grčki je veštačka mešavina dijalekata kojom niko nikada nije govorio, zbog čega Grci čitaju Homera u prevodu kao i stranci, ali ga čitaju prvi.

Svaki grčki učenik čita Odiseju u prvoj godini gimnazija (gymnasio), a Ilijadu u drugoj, u savremenim prevodima Nikosa Kazancakisa i Joanisa Kakridisa ili Dimitrisa Maronitisa. Jezik je pun Homera: dugo iskušenje je οδύσσεια, skrivena zamka δούρειος ίππος (trojanski konj), verna supruga Πηνελόπη, primamljiva opasnost σειρήνα, mudar savetnik μέντορας (po Mentoru), a ogromna svađa «ομηρικός καβγάς». Posetioci i danas odlaze u Mikenu, Agamemnonovu tvrđavu, i na ostrvo Itaku sa primerkom pesama u ruci. Na ovom sajtu možete pročitati kratka, stepenovana prepričavanja o Trojanskom konju, Kiklopu, Sirenama, Penelopi i psu Argu, kao i tekst nivoa B2 o samom Homeru.

• Sedam antičkih gradova svojatalo je Homera; jedan grčki epigram nabraja Smirnu, Rodos, Kolofon, Salaminu, Hios, Arg i Atinu.
• Ilijada obuhvata samo pedesetak dana desetogodišnjeg rata i nigde ne pominje Trojanskog konja; ta priča je ispričana u Odiseji i u kasnijim pesmama.
• Mnogi homerski izrazi su formule ponovljene stotinama puta, poput «ružoprsta Zora», koje su usmenim pevačima pomagale da stvaraju na licu mesta.
• Grci klasičnog doba učili su pesme napamet u školi, a javna recitovanja cele Ilijade i Odiseje održavala su se na prazniku Panatineja u Atini.