Manos Katrakis

Manos Katrakis rođen je 1908. u Kasteliju Kisamu, gradiću na zapadu Krita, i kao mladić došao je u Atinu da okuša sreću u pozorištu. Počeo je dvadesetih u malim trupama i revijama, učeći zanat na turnejama, a do tridesetih je postao član Narodnog pozorišta (Εθνικό Θέατρο), gde je dobio prve velike uloge u antičkoj drami i kod Šekspira.

Tokom okupacije i građanskog rata bio je blizak levici, i kao mnogi umetnici njegove generacije posle rata je uhapšen i poslat u progonstvo. Pošto je odbio da potpiše izjavu kojom se odriče svojih ideja, proveo je skoro sedam godina u logorima na ostrvima Aj Stratis i zloglasnom Μακρόνησος (Makronisos), gde su držane hiljade levičara.

Vrativši se u Atinu pedesetih, radio je sa vodećim trupama i sa sopstvenom družinom i igrao u desetinama grčkih filmova, često kao otac, sveštenik ili strogi patrijarh. Obilazio je Grčku sa antičkim tragedijama, donoseći Eshila i Sofokla u male gradove koji ih nikada nisu videli. Glumio je do kraja života i umro u Atini 1984. Za mnoge Grke ostao je sama slika dostojanstvenog, beskompromisnog umetnika levice.

Katrakis je pripadao generaciji glumaca školovanih u deklamatorskom, herojskom stilu, a njegov instrument bio je glas: nizak, snažan, spor, kadar da bez mikrofona ispuni antičko pozorište sa deset hiljada mesta. Njegova najpoznatija scenska uloga bio je Prometej u Eshilovom Προμηθεύς Δεσμώτης (Okovani Prometej), titan prikovan za stenu jer je ljudima dao vatru, uloga koja je pristajala i njegovom glasu i njegovoj slici čoveka koji se ne klanja vlasti.

U filmu je najpoznatiji po Ηλέκτρα (Elektra, 1962), filmu Mihalisa Kakojanisa po Euripidu sa Irinom Papas, u kojem igra starog vaspitača koji vraća Oresta kući. Pojavio se u mnogim popularnim grčkim filmovima pedesetih i šezdesetih, obično dajući dostojanstvo malim ulogama.

Za ljubitelje muzike on je glas oratorijuma Άξιον Εστί (Aksion Esti, 1964) Mikisa Teodorakisa na poemu Odiseasa Elitisa: na prvom snimku Grigoris Bitikocis peva pesme, a Katrakis čita prozne delove. Ta čitanja, svečana i topla, naučila su celu generaciju kako može da zvuči Elitisov grčki, i ostaju jedan od klasičnih snimaka grčke poezije izgovorene naglas.

Najbolji način da upoznate Katrakisa jeste da slušate: pustite snimak Άξιον Εστί iz 1964. i čujte ga kako čita Elitisa između Bitikocisovih pesama. Zatim pogledajte Ηλέκτρα (1962), koju je lako naći sa titlovima, zbog njegovog starog vaspitača uz Irinu Papas. Opštinsko pozorište pod vedrim nebom „Μάνος Κατράκης“ u Sikijesu, na brdima iznad Soluna, nosi njegovo ime i svakog leta ugošćuje koncerte i predstave. Grčke dramske škole i danas ga navode kao uzor velikog tragičkog glasa, a njegova priča deo je sećanja na Makronisos i posleratne prognanike.

• Bio je iz Kastelija Kisamu, najzapadnijeg gradića na Kritu.
• Posle građanskog rata prognan je u logore na ostrvima, među njima i na Makronisos.
• Na prvom snimku Teodorakisovog Aksion Esti (1964) on je čitač, a Grigoris Bitikocis pevač.