Evgenios Trivizas

Evgenios Trivizas rođen je u Atini 1946. godine. Studirao je pravo i ekonomiju na Atinskom univerzitetu, a zatim je otišao u Englesku da studira kriminologiju, nauku o zločinu, i od tada živi između dve zemlje. Dugi niz godina predavao je kriminologiju na Univerzitetu u Redingu, zapadno od Londona; predavao je i u Atini i objavljivao naučne radove o zločinu i pravu. Pisac za decu i profesor su ista osoba, a on voli da kaže da se oba posla svode na zamišljanje šta bi ljudi mogli da urade.

Njegova karijera pripovedača počela je početkom osamdesetih stripom Φρουτοπία (Frutopija), o zemlji voća koje govori, koji je postao popularna lutkarska serija na grčkoj televiziji. Knjige su usledile brzim tempom: slikovnice, romani za decu, pozorišni komadi, bajke za radio, pesme i šale. Nekoliko njegovih komada izvedeno je u Atini, uključujući Narodno pozorište, a njegove priče pretvorene su u mjuzikle i opere za decu.

Trivizas i dalje piše i na grčkom i na engleskom i putuje između Atine i Engleske. Njegove knjige prevedene su na mnoge jezike. On je živi autor, pa se ova stranica drži njegovog javnog dela.

Trivizas se igra jezikom onako kako to rade deca. Izmišlja reči, izvrće poslovice, daje likovima apsurdna imena i obožava zaplet koji poznatu priču okreće naopačke. U knjizi Τα τρία μικρά λυκάκια (Tri mala vuka i veliki zli prasac), prvi put objavljenoj na engleskom 1993. sa ilustracijama Helen Oksenberi, tri blaga vuka grade sve čvršće kuće, od cigle, od betona, od čelika, a prasac s maljem i dinamitom ruši svaku od njih, dok mu kuća od cveća najzad ne smekša srce. To je priča o dobroti i o tome kako se stare priče mogu ispričati drugačije.

Φρουτοπία (Frutopija) je čitav svet u kome voće i povrće upravlja zemljom, sa detektivom po imenu Pikos Apikos i zlikovcima koji hoće da ukradu žetvu. Τα 88 ντολμαδάκια (88 sarmica od vinovog lišća, 1997) je knjiga od 88 kratkih priča i zagonetki koje se mogu čitati bilo kojim redom. Η τελευταία μαύρη γάτα (Poslednja crna mačka, 2001), jedan od njegovih najpoznatijih romana, pripoveda kako sujeverje dovodi do lova na sve crne mačke na jednom ostrvu, viđenog očima poslednje preživele; deca ga čitaju kao avanturu, a odrasli kao priču o predrasudama. Το νησί των πυροτεχνημάτων (Ostrvo vatrometa) i desetine drugih naslova kreću se od besmislenih stihova do bajki sa više alternativnih završetaka koje bira čitalac. Njegov grčki je živ i govorni, pun rima i igre zvukom, i čita se naglas u vrtićima i učionicama širom zemlje.

Trivizas je klasik za života. Odlomci iz njegovih knjiga nalaze se u grčkim čitankama za osnovnu školu, učitelji na njegovim pričama uče decu da čitaju, a njegovi naslovi pune dečje police svake grčke knjižare. Lutkarske serije Φρουτοπία seća se svako ko je osamdesetih gledao grčku televiziju, a njene pesme se i danas pevaju. Njegovi komadi za decu izvode se svake sezone u Atini i Solunu, a Τα τρία μικρά λυκάκια je standardna slikovnica i u zemljama engleskog govornog područja. Za onoga ko uči grčki, njegove knjige su idealno prvo štivo: počnite od grčkog izdanja o tri mala vuka, koje verovatno već znate na svom jeziku, a zatim probajte jednu od kratkih priča iz Τα 88 ντολμαδάκια.

• Profesor je kriminologije i svoje priče za decu pisao je uporedo s naučnim radom o zločinu i pravu.
• Tri mala vuka i veliki zli prasac prvo su napisani na engleskom, sa ilustracijama Helen Oksenberi, i tek potom objavljeni na grčkom.
• Neke njegove knjige nude više završetaka i puštaju dete da izabere onaj koji mu se dopada.
• Frutopija je počela kao strip i postala televizijska lutkarska emisija čiji su junaci bili voće i povrće.