Nikiforos Litras

Litras je rođen 1832. u Pirgosu, selu klesara mermera na Tinosu, kikladskom ostrvu koje je dalo zapanjujući broj grčkih slikara i vajara; otac mu je bio vajar u mermeru. Godine 1850. otišao je u Atinu da studira na Školi umetnosti (Σχολείο των Τεχνών), preteči današnje Škole lepih umetnosti u Atini, a 1860. ga je državna stipendija odvela na Akademiju lepih umetnosti u Minhenu, gde je radio u ateljeu Karla fon Pilotija, majstora velikog istorijskog slikarstva. Minhen je tada bio umetnička prestonica nemačkog govornog područja, a Grci koji su se tamo školovali, Litras, Nikolaos Gizis, Georgios Jakovidis i drugi, poznati su kao Minhenska škola (Σχολή του Μονάχου) grčkog slikarstva.

Za razliku od Gizisa, koji je ostao u Nemačkoj, Litras se vratio kući. Godine 1866. imenovan je za profesora slikarstva na Školi umetnosti u Atini i na tom položaju ostao je do smrti, ukupno trideset osam godina. Gotovo svaki grčki slikar sledeće generacije prošao je kroz njegovu učionicu, među njima Jakovidis, Georgios Roilos i njegov rođeni sin Nikolaos Litras. Putovao je s Gizisom u Smirnu i Malu Aziju 1873. i u Pariz 1876, a oženio se Irinom Kirijakidi, s kojom je imao šestoro dece.

Umro je u Atini u junu 1904. Tada se govorilo da su ga otrovne hemikalije u bojama polako otrovale. Nikiforos Litras, čije se ime piše i Nikephoros Lytras, sahranjen je uz počasti, a njegovi učenici preuzeli su školu koju je on oblikovao.

Litras se školovao kao istorijski slikar i njegovo prvo veliko platno pripada tom svečanom maniru: Η Αντιγόνη εμπρός στον νεκρό Πολυνείκη (Antigona pred mrtvim Polinikom, 1865), naslikano u Minhenu, prikazuje Sofoklovu junakinju kraj tela svog brata. Ali ono što ga je učinilo voljenim bile su žanr-scene, male slike svakodnevnog grčkog života naslikane s toplinom i oštrim okom. Τα κάλαντα (Koledari, oko 1872) prikazuje grupu dece s trianglom i bubnjem koja pevaju božićne pesme pred vratima, jedno od njih drži fenjer; to je najreprodukovanija grčka slika devetnaestog veka. Το φίλημα (Poljubac, oko 1878) hvata mladića koji ljubi devojku kroz rešetke prozora. Ο γαλατάς (Mlekadžija, oko 1895) i Η αναμονή (Čekanje, oko 1895–1900) tihi su portreti običnih ljudi u svakodnevnom svetlu.

Slikao je i istoriju sopstvenog veka. Ψαριανό μοιρολόι (Naricanje na Psari, oko 1888) prikazuje žene koje tuguju posle razaranja ostrva Psara 1824, a jedno ranije platno prikazuje Kanarisa kako 1822. pali turski admiralski brod. Njegov stil je minhenski stil: pažljiv crtež, tamni topli tonovi, svetlost koja pada na lica i ruke, svaki predmet brižljivo postavljen. Novo je bilo tema. Pre Litrasa, grčko slikarstvo značilo je ikone i portrete; on i njegovi prijatelji učinili su grčko selo, grčko dete i grčku ulicu vrednim slikanja.

Litrasa nazivaju patrijarhom modernog grčkog slikarstva i ta titula nije samo kompliment: preko njegovih učenika, celokupno grčko slikarstvo do dvadesetog veka potiče iz njegove učionice. Nacionalna galerija (Εθνική Πινακοθήκη) u Atini, ponovo otvorena 2021, izlaže čitavu salu njegovih dela, uključujući Antigonu, a Muzej tinoskih umetnika u gradu Tinosu zajedno prikazuje slikare i vajare ostrva. Ulice s imenom Νικηφόρου Λύτρα postoje u Atini i drugim grčkim gradovima. Svakog decembra Τα κάλαντα se reprodukuje na božićnim čestitkama, u novinama i na televiziji, tako da je slika postala prizor koji Grci vide kad pomisle na koledare. Onaj ko uči jezik može jednostavno potražiti sliku, imenovati na grčkom ono što je na njoj, a zatim poslušati prave božićne pesme koje se pevaju na Badnje veče.

• Pirgos na Tinosu, njegovo rodno mesto, selo je mermerskih majstora koje je dalo i vajara Janulisa Halepasa; Gizis je rođen nekoliko kilometara dalje.
• Predavao je na Školi umetnosti u Atini od 1866. do smrti 1904, trideset osam godina, duže od bilo kog drugog profesora slikarstva.
• Njegov sin Nikolaos Litras (1883–1927) takođe je postao slikar i profesor, u mnogo slobodnijem, impresionističkom stilu.
• Deca na slici Τα κάλαντα nose triangl, instrument koji grčka deca i danas donose kad pevaju božićne pesme od vrata do vrata.