Spiridon Luis

Spiros Luis rođen je 12. januara 1873. u Marusiju (Amarusio), tada zemljoradničkom selu severno od Atine poznatom po izvorskoj vodi. Otac mu je prodavao vodu iz Marusija u gradu, a sin mu je pomagao da je nosi – zato ga svaki zapis naziva vodonošom, iako je radio i kao zemljoradnik i odslužio vojsku. Njegov bivši oficir, pukovnik Papadiamantopulos, podstakao ga je da se prijavi na kvalifikacije za maraton održane pre Igara.

Prve moderne Olimpijske igre otvorene su u Atini aprila 1896, a maraton – potpuno nova disciplina koju je francuski naučnik Mišel Breal predložio u čast legende o glasniku koji je 490. godine pre n. e. pretrčao put od Maratona do Atine – održan je 10. aprila (29. marta po julijanskom kalendaru koji se tada koristio u Grčkoj). Grčka nije osvojila ništa u atletici i ceo grad je čekao trku. Luis, star 23 godine, pretekao je strane favorite u poslednjim kilometrima i sam ušao na Panatinajski stadion; prestolonaslednik Konstantin i princ Đorđe trčali su pored njega poslednjih metara, a masa je uzvikivala njegovo ime.

Vratio se kući u Marusi i nikada se više nije takmičio. Priča se da od kralja nije tražio ništa više od konja i kola (u drugoj verziji magarca) da mu pomognu da nosi vodu, i tu priču, istinitu ili ne, prepričava svaki Grk. Godine 1936, u 63. godini, pozvan je kao počasni gost na Igre u Berlinu, gde je nosio tradicionalnu fustanelu i predao maslinovu grančicu iz Olimpije. Umro je u Marusiju 26. marta 1940.

Luis je uradio jednu stvar, i uradio ju je onog jedinog dana kada je bilo važno. Maraton iz 1896. bio je prvi ikada održan: oko 40 kilometara zemljanim putevima od sela Maraton do mermernog stadiona u Atini, sa sedamnaest takmičara na startu, većinom Grka. Francuz Alben Lermizio vodio je u početku, zatim Australijanac Edvin Flek, koji je već bio pobedio na 800 i 1.500 metara. Obojica su klonula na vrućini, a Luis, koji je navodno zastao u Pikermiju na čašu vina, pretekao ih je jednog za drugim. Njegovo vreme, 2:58:50, bilo je više od sedam minuta bolje od drugoplasiranog Harilaosa Vasilakosa, a među prvih deset završilo je devet Grka uz Mađara Đulu Kelnera.

Pobeda je značila mnogo više od sporta. Grčka je uložila svoj oskudni novac u oživljavanje Igara, strani atletičari odneli su većinu medalja, a to što je Grk pobedio u disciplini izmišljenoj u čast grčke legende dalo je smisao celom poduhvatu; Pjer de Kuberten, osnivač Igara, napisao je da je maraton obezbedio njihovu budućnost. Luis je dobio srebrnu pobedničku medalju (zlatnih medalja 1896. nije bilo), maslinovu grančicu i srebrni pehar koji je poklonio lično Mišel Breal. Taj Brealov pehar ostao je u porodici do 2012, kada ga je njegov unuk prodao na aukciji u Londonu za rekordnih 541.250 funti; Fondacija Stavros Nijarhos otkupila ga je da bi se vratio kući, i danas je izložen u Atini.

Zbog Luisa Grci svakoga ko pojuri nazivaju «Λούης»: «έγινε Λούης» (postao je Luis) znači da je pobegao punom brzinom, a «τρέχει σαν τον Λούη» kaže se za brzog trkača. Glavni stadion Olimpijskog sportskog kompleksa u Atini, u Marusiju, gde su održane Igre 2004, jeste Olimpijski stadion «Spiros Luis», pa se njegovo ime čuje svake fudbalske subote. U Marusiju njegovo ime nose ulica, trg i statua, a bulevar pored Olimpijskog parka u Minhenu zove se Spiridon-Louis-Ring. Brealov pehar koji je osvojio može se videti u Kulturnom centru Fondacije Stavros Nijarhos u Atini, a fustanela koju je nosio u Berlinu čuva se u Nacionalnom istorijskom muzeju. Atinski maraton i dalje svakog novembra prati njegovu trasu od Maratona do Panatinajskog stadiona.

• Godine 1896. nije bilo zlatne medalje: pobednici su dobijali srebrnu medalju, diplomu i maslinovu grančicu, a Luis je dobio i srebrni pehar Mišela Breala.
• Njegov Brealov pehar, prodat u Londonu 2012. za 541.250 funti, postigao je rekordnu cenu za olimpijski suvenir; otada je izlagan u Muzeju Akropolja i u Luvru.
• Posle 10. aprila 1896. Luis nikada više nije istrčao nijednu takmičarsku trku.
• Pojavljuje se u filmu Leni Rifenštal Olimpija (1938), u fustaneli, držeći maslinovu grančicu koju je doneo u Berlin 1936.