Leonida, kralj Sparte

Leonida je rođen u Sparti oko 540. p. n. e., kao sin kralja Anaksandrida II iz kraljevske kuće Agijada. Sparta je uvek imala dva kralja istovremeno i od Leonide se nije očekivalo da vlada: imao je starijeg polubrata, Kleomena I, i starijeg rođenog brata, Dorijeja. Kao i svaki spartanski dečak, prošao je kroz ἀγωγή (agoge), surovo državno vaspitanje za rat. Dorijej je napustio Spartu i umro u tuđini, a kada je Kleomen umro oko 489. p. n. e., Leonida je postao kralj. Oženio se Gorgom, Kleomenovom kćerkom, koja se kod Herodota pojavljuje kao pametna i otvorena žena, i dobili su sina, Plistarha.

Godine 480. p. n. e. Kserks, Veliki kralj Persije, napao je Grčku s vojskom i flotom daleko većim od svega što su grčki gradovi mogli da okupe. Udruženi Grci odlučili su da zaustave Persijance kod Termopila, uskog pojasa zemlje između planina i mora u srednjoj Grčkoj, dok je flota držala obližnji moreuz kod Artemisija. Leonida je krenuo na sever s kraljevskom gardom od 300 Spartanaca i usput okupio nekoliko hiljada saveznika iz Tespije, Tebe, Fokide i drugih gradova.

Dva dana Grci su držali klanac. Onda je jedan meštanin, Efijalt, pokazao Persijancima planinsku stazu koja je vodila iza grčkog položaja. Leonida je otpustio većinu saveznika i ostao sa Spartancima, Tespijcima i Tebancima. Poginuo je u poslednjoj borbi trećeg dana, a njegovi ljudi borili su se oko njegovog tela dok nisu bili opkoljeni i posečeni. Herodot, koji celu priču pripoveda u 7. knjizi svoje Istorije, kaže da je Kserks naredio da se kralju odseče glava, a telo nabije na kolac.

Leonida nije ostavio ni spise ni zakone; ono što je ostavio bio je primer. U vojnom smislu, Termopili su bili poraz: klanac je pao, Kserks je nastavio dalje i spalio Atinu. Ali ta tri dana donela su vreme grčkoj floti i pokazala ostatku Grčke da se protiv persijske vojske može boriti. Nekoliko nedelja kasnije grčka flota je pobedila kod Salamine, a sledeće godine saveznička vojska, predvođena Spartom, uništila je persijske kopnene snage kod Plateje. Ljudi koji su poginuli kod Termopila ostali su upamćeni kao dokaz da će slobodni građani, koji se bore po sopstvenim zakonima, ostati tamo odakle bi podanici jednog kralja pobegli.

Dve izreke nose ovu priču. Kada je Kserks, prema kasnijem predanju koje beleži Plutarh, zatražio da Spartanci predaju oružje, Leonida je odgovorio «Μολὼν λαβέ», dođi i uzmi. A na brdu na kojem su pali poslednji Spartanci, pesnik Simonid napisao je epitaf koji je Herodot sačuvao: «Ὦ ξεῖν’, ἀγγέλλειν Λακεδαιμονίοις ὅτι τῇδε κείμεθα τοῖς κείνων ῥήμασι πειθόμενοι», stranče, javi Spartancima da ovde ležimo, pokorni njihovim rečima. Obe se i danas navode u Grčkoj, obično upravo u ovim drevnim oblicima.

Oko četrdeset godina posle bitke, kako javlja Pausanija, Leonidine kosti prenete su u Spartu i tamo sahranjene, a svake godine priređivane su igre njemu u čast. Priča o 300 prepričavana je u antici iznova i iznova, a savremeni svet ju je nasledio: Kavafijeva pesma Θερμοπύλες (Termopili, 1903) odaje počast onima koji čuvaju svoje mesto znajući da će se na kraju pojaviti Efijalt, a strip i film 300 (2006) pretvorili su Leonidu u svetsku figuru popularne kulture.

Kod Termopila, pored državnog puta od Atine do Soluna, bronzana statua Leonide iz 1955. stoji na spomeniku s rečima ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ; preko puta je nisko brdo poslednjeg otpora sa Simonidovim epitafom na kamenu. Druga statua kralja, iz 1968, stoji ispred stadiona u modernoj Sparti, gde trkači ultramaratona Spartatlon stižu na cilj. Λεωνίδας je često grčko ime, a gotovo svaki grčki grad ima svoju Οδός Λεωνίδου. Izraz «Μολών λαβέ» koristi se u svakodnevnom govoru, često s osmehom, u značenju «nećeš to dobiti bez borbe», a grčki đaci o Termopilima čitaju u osnovnoj školi, a s Herodotovim izveštajem susreću se u gimnaziji. Onaj ko uči grčki može posetiti bojno polje (oko dva sata severno od Atine) i pročitati Kavafijevu pesmu Termopili, dugu svega četrnaest stihova.

• Herodot kaže da je Leonida za Termopile izabrao samo Spartance koji su već imali sinove, da se nijedna porodična loza ne bi ugasila s njima.
• Delfijsko proročište, koje Herodot navodi, reklo je da će ili Sparta biti uništena ili će jedan od njenih kraljeva umreti; Leonidina smrt shvaćena je kao ispunjenje tog proročanstva.
• Tristotina nisu bili sami: oko 700 ljudi iz malog grada Tespije ostalo je i poginulo s njima, a počast im odaje poseban spomenik pored Leonidine statue.
• Prema Pausaniji, njegove kosti prenete su u Spartu oko četrdeset godina posle bitke, a posetiocima je tamo pokazivana grobnica zvana Leonidaion.