Aliki Vujuklaki

Aliki Vujuklaki rođena je 20. jula 1934. u Marusiju, tada selu nadomak Atine. Njenog oca Jorgosa streljale su nemačke okupacione snage dok je bila dete, a porodica je imala malo novca. Upisala je Dramsku školu Narodnog pozorišta, diplomirala 1953. i snimila svoj prvi film, Το ποντικάκι (Mišić), 1954. godine. Za nekoliko godina postala je vodeća glumica studija Finos film, koji je proizvodio većinu grčkih filmova tog vremena.

Prekretnica je bio Το ξύλο βγήκε από τον Παράδεισο (1959), komedija Alekosa Sakelariosa o razmaženoj učenici i mladom profesoru koji je ukroti. Profesora je igrao Dimitris Papamihail i njih dvoje su postali zlatni par grčkog filma, na platnu i van njega: venčali su se 1965, dobili sina Janisa 1969. i razveli se 1975. Tokom šezdesetih snimala je dva-tri filma godišnje, gotovo sve bioskopske hitove.

Kada je grčki film sedamdesetih zapao u krizu, okrenula se pozorištu: vodila je sopstvenu trupu i igrala glavne uloge u grčkim postavkama mjuzikala kao što su My Fair Lady i Evita. Radila je do poslednjih meseci života. Umrla je od raka u Atini 23. jula 1996, tri dana posle svog šezdeset drugog rođendana, a njena sahrana okupila je ogromne mase ljudi.

Filmovi Vujuklakijeve su lake komedije i mjuzikli jednostavnog zapleta: nestašna devojka, strog muškarac, pesme, poljubac na kraju. Posebnim ih je činila ona sama: izbeljena plava kosa, krupne oči, način na koji je u jednoj sceni umela da pređe iz napada besa u suze pa u smeh, i glas koji je nosio pesme. U filmu Το ξύλο βγήκε από τον Παράδεισο (1959) ona je Liza, bogata učenica koja muči svog profesora dok se ne zaljubi u njega. U filmu Μανταλένα (1960), s pesmama Manosa Hadzidakisa, ona je ostrvska devojka koja preuzima barku pokojnog oca; film je predstavljao Grčku na festivalu u Kanu. Η Αλίκη στο Ναυτικό (Aliki u mornarici, 1961) prikazuje je prerušenu u mornara, a Χτυποκάρδια στο θρανίο (Lupanje srca u školskoj klupi, 1963) još jednom je vraća u školu.

Υπολοχαγός Νατάσσα (Poručnik Nataša, 1970), ratna melodrama Nikosa Foskolosa u kojoj igra borkinju pokreta otpora, pokazala je da može da iznese i ozbiljnu ulogu; film je prodao više karata nego ijedan grčki film pre njega. Na sceni je dve decenije pevala i plesala u mjuziklima i još devedesetih punila pozorišta. Njeni filmovi nisu duboki, i kritičari su to često govorili, ali oni su zajedničko sećanje nekoliko grčkih generacija, a ona je to znala.

Filmovi Vujuklakijeve emituju se na grčkoj televiziji tokom cele godine, a za praznike ih je teško izbeći; onaj ko uči jezik može da pogleda Το ξύλο βγήκε από τον Παράδεισο sa grčkim titlovima i prati veći deo, jer su dijalozi brzi ali jednostavni. Pesme iz njenih filmova, naročito one iz filma Μανταλένα, i dalje se pevaju. Nadimak «η εθνική μας σταρ» (naša nacionalna zvezda) pripada samo njoj, a njeno ime je u grčkom postalo skraćenica za određeni tip plavokose, šarmantne i pomalo razmažene junakinje. Njen sin Janis Papamihail je glumac. Njen grob na Prvom atinskom groblju obožavaoci i dalje posećuju, a svakog jula novine obeležavaju godišnjicu njene smrti.

• Imala je dvadeset pet godina kada je igrala učenicu Lizu u filmu Το ξύλο βγήκε από τον Παράδεισο.
• Mnogi njeni likovi zvali su se jednostavno Aliki, kao u filmu Η Αλίκη στο Ναυτικό; publika nije razdvajala glumicu od uloge.
• Ona i Dimitris Papamihail, njen suprug od 1965. do 1975, zajedno su igrali u dugom nizu filmova, i Grci o njima i danas govore kao o paru.
• Umrla je tri dana posle svog šezdeset drugog rođendana, u julu 1996.