Laskarina Bubulina

Bubulina je rođena maja 1771. u zatvoru u Carigradu. Njen otac, Stavrijanos Pinocis, pomorski kapetan sa Hidre, učestvovao je u neuspelom Orlovljevom ustanku 1770. i bio tamo zatočen; majka Skevo ga je posećivala kada je dete došlo na svet. Otac je ubrzo umro, majka se preudala za čoveka sa Specesa, a devojčica je odrasla na tom malom ostrvu kraj istočnog Peloponeza, tada jednoj od najbogatijih brodarskih zajednica Egeja.

Udavala se dvaput, oba puta za pomorske kapetane, i oba puta je obudovela kada joj je muž poginuo u borbi s gusarima. Drugi, Dimitrios Bubulis, umro je 1811. i ostavio joj bogatstvo i nekoliko brodova. Zadržala je njegovo prezime, preuzela posao i sama ga vodila, što je bilo nečuveno za ženu njenog vremena, i uvećala ga. Kada su osmanske vlasti pokušale da joj zaplene imovinu, otputovala je u Carigrad i, prema predanju, izdejstvovala zaštitu preko ruskog ambasadora. Oko 1820. dala je da se na Specesu sagradi velika korveta sa osamnaest topova, Αγαμέμνων (Agamemnon), i kaže se da je pristupila Filiki Eteriji, tajnom društvu koje je pripremalo revoluciju.

Kada je marta 1821. izbio Rat za nezavisnost, uložila je u njega svoje brodove, svoj novac i svoje sinove. U građanskim sukobima 1824–25. stala je na stranu Teodorosa Kolokotronisa, čiji se sin Panos oženio njenom kćeri Eleni, pa je u nemilosti vraćena na Speces. Tamo je 22. maja 1825. ubijena iz puške u sopstvenoj kući tokom svađe s porodicom Kucis, pošto je njen sin pobegao s njihovom kćeri.

Bubulinin rat vodio se na moru. Marta 1821. podigla je zastavu ustanka na Agamemnonu u luci Specesa i sa svojom malom flotom učestvovala u pomorskoj blokadi Nafplija, najjače osmanske tvrđave na Peloponezu, koju su ostrvljani održavali više od godinu dana, dok grad nije pao krajem 1822. Njeni brodovi pridružili su se i opsadi Monemvasije, koja se predala u leto 1821. Rat ju je skupo koštao od samog početka: njen najstariji sin, Janis Januzas, poginuo je u borbama kod Argosa 1821.

Septembra 1821. bila je prisutna pri padu Tripolice, osmanske prestonice Peloponeza, gde su grčke snage pobile veliki deo stanovništva. Predanje sa Specesa kaže da je ujahala u grad i lično zaštitila žene iz pašinog doma od pokolja. Bila svaka pojedinost tačna ili ne, njen ugled među borcima bio je stvaran: strani filheleni koji su je sreli pisali su o njoj sa zaprepašćenjem, a njen portret koji je naslikao umetnik danskog porekla Adam Fridel, s maramom na glavi i strogim, nenasmejanim licem, postao je slika žene-ratnice revolucije.

Sve je platila sama. Brodovi, posade, barut i hrana za borce progutali su veći deo njenog bogatstva, i kada je umrla, malo joj je ostalo. Ono što je ostavila bio je primer: Grkinja koja je u pedesetoj zapovedala muškarcima na moru i kojoj se pokoravalo.

Na Specesu je njena kuća iznad stare luke Muzej Bubuline, koji vode njeni potomci, s njenim portretom, oružjem i nameštajem; bronzana statua stoji na obali Dapije, a svakog septembra ostrvska svetkovina Armata ponovo izvodi pomorsku bitku iz 1822. spaljivanjem broda u zalivu. Gotovo svaki grčki grad ima Οδός Μπουμπουλίνας (Bubulininu ulicu); ona u Atini, pored Narodnog arheološkog muzeja, najpoznatija je. Njen lik bio je na novčiću od jedne drahme od 1988. do uvođenja evra, a osnovci se za paradu 25. marta prerušavaju u nju, s maramom i svime. Grčka ratna mornarica joj je 2018. posthumno dodelila čin kontraadmirala. Ime je ušlo čak i u jezik: smela, zapovednička žena naziva se «μια Μπουμπουλίνα». U filmu Μπουμπουλίνα iz 1959. glavnu ulogu igrala je Irena Papas.

• Rođena je u zatvoru u Carigradu, gde je njena majka posećivala zatočenog oca.
• Oba njena muža bili su pomorski kapetani koje su ubili gusari; drugi joj je ostavio brodove i prezime pod kojim se proslavila.
• Rat je vodila o sopstvenom trošku i na njega potrošila veći deo bogatstva.
• Ubijena je iz puške u porodičnoj svađi na Specesu 1825, četiri godine pre nego što je Grčka postala nezavisna; 2018. grčka ratna mornarica ju je proglasila kontraadmiralom.