Lorencos Mavilis

Mavilis je rođen 6. septembra 1860. na Itaki, gde mu je otac bio sudija; porodica, španskog porekla, nastanila se na Krfu, i Krf je bio njegov dom. Odrastao je u krugu Jonske ili Heptaneske škole, krfske tradicije koja je poticala od Solomosa i koju je održavao Jakovos Polilas, koji mu je postao mentor. Posle kratkog boravka na Atinskom univerzitetu otišao je 1878. u Nemačku i ostao tamo, s prekidima, više od decenije: Minhen, Erlangen, Frajburg, studirajući filozofiju, klasičnu i indijsku filologiju, i doktorirao je u Erlangenu 1890. Naučio je sanskrit dovoljno dobro da prevodi epizode iz Mahabharate, čitao je Kanta i Šopenhauera i sastavljao šahovske probleme koji su objavljivani u evropskim šahovskim časopisima.

Vrativši se na Krf devedesetih godina XIX veka, napisao je većinu svojih soneta i živeo kao učeni gospodin, ali ga je nacionalna stvar neprestano odvlačila od pisaćeg stola. Godine 1896. pridružio se ustanku na Kritu protiv Osmanlija, a u ratu 1897. borio se kao dobrovoljac u Epiru i bio ranjen u ruku. Godine 1910. izabran je u Revizionu skupštinu kao poslanik Krfa, i tamo je 1911. održao govor po kojem ga pamte i van poezije, braneći govorni jezik od onih koji su ga nazivali vulgarnim.

Kada je u oktobru 1912. izbio Prvi balkanski rat, pedesetdvogodišnji Mavilis ponovo se prijavio kao dobrovoljac, pridruživši se korpusu garibaldinskih crvenokošuljaša koji se borio u Epiru. Dana 28. novembra 1912. smrtno je ranjen u bici kod Driska, na visovima iznad Janjine. Njegove poslednje zabeležene reči bile su da je od ovog rata očekivao mnoge počasti, ali ne i čast da umre za Grčku.

Mavilis je sonetista grčke poezije. Preuzeo je italijanski oblik od četrnaest stihova, koji su Jonska ostrva poznavala iz svojih venecijanskih vekova, i dao mu gustinu zvuka i misli kakvu pre njega niko na grčkom nije postigao: svaka rima je prirodna, svaki stih ima težinu, a poslednja tercina okreće celu pesmu. Njegov jezik je bogati narodni govor Krfa, sa ostrvskim rečima i smelim inverzijama, a teme su mu teme čoveka koji je čitao Šopenhauera i gledao more: mir smrti, lepota prirode, otadžbina, sećanje.

Najpoznatiji soneti su Λήθη (Zaborav), koji počinje stihom koji zna svaki Grk, da su mrtvi srećni jer zaboravljaju gorčinu života, i moli žive da ih ne oplakuju u sumrak; Ελιά (Maslina), u kojem se roj pčela ugnezdi u duplji drevne masline, a drvo na umoru nalazi utehu u životu koji nosi u sebi; Καλλιπάτειρα, o plemkinji sa Rodosa koja je, prerušena u trenera, ušla na Olimpijske igre, dostupne samo muškarcima, da bi videla kako joj sina krunišu; Πατρίδα (Otadžbina), napisan po povratku iz Nemačke; i Μούχρωμα (Sumrak) i Έρμονες, nazvan po zalivu na zapadnoj obali Krfa. Ostavio je i prevode: sa sanskrita, iz Šelija, iz nemačkih pesnika.

Njegov skupštinski govor iz 1911. pripada delu ravnopravno s pesmama. U raspravi o tome da li ustav treba da proglasi katarevusu, arhaizirajući pisani jezik, za službeni jezik države, Mavilis je izjavio da vulgarni jezik ne postoji, postoje samo vulgarni ljudi, i da mnogi vulgarni ljudi govore katarevusu. Ta rečenica, izgovorena na zvaničnom grčkom skupštine, i danas je najpoznatija krilatica pokreta za narodni jezik.

Λήθη, Ελιά i Καλλιπάτειρα stalni su deo grčkih školskih čitanki, a «Καλότυχοι οι νεκροί που λησμονάνε» jedan je od stihova koje Grci najčešće recituju na sahranama i pomenima. Krf ga odaje počast bistom i ulicom, a ulice Μαβίλη postoje u Atini, Solunu i mnogim drugim gradovima; trg Μαβίλη u centru Atine poznato je mesto sastanaka. U Drisku, kod Janjine, spomenik obeležava mesto gde je pao. Njegov govor o jeziku citira se kad god se Grci spore o pravilnom i nepravilnom grčkom. Učenik može naglas da pročita Λήθη, samo četrnaest stihova: zvuk je suština.

• Imao je nemački doktorat iz filozofije i čitao je sanskrit, sa kojeg je u grčke stihove preveo epizode Mahabharate.
• Sastavljao je šahovske probleme koji su izlazili u evropskim šahovskim časopisima, što je redak hobi za pesnika.
• Borio se kao dobrovoljac u tri rata, na Kritu 1896, u Epiru 1897. i ponovo 1912, i poginuo je u poslednjem u pedeset drugoj godini.
• Celo njegovo pesničko delo čini pedesetak soneta i šaka drugih pesama, a ipak su tri ili četiri od njih u svakoj grčkoj školskoj čitanci.