Život
Kapodistrijas je rođen na Krfu 11. februara 1776. u plemićkoj porodici sa Jonskih ostrva, kojima je tada vladala Venecija. Studirao je medicinu, filozofiju i pravo u Padovi i radio kao lekar na Krfu, ali kada su ostrva 1800. postala Republika Sedam ostrva pod ruskom zaštitom, uvučen je u upravu, i 1803. je bio njen državni sekretar. Pad republike 1807. odveo ga je u rusku službu. Kao izaslanik cara Aleksandra I u Švajcarskoj 1813–14. radio je na saveznom ustavu i na neutralnosti koju je Bečki kongres zajemčio 1815; Ženeva i Lozana proglasile su ga počasnim građaninom.
Od 1816. do 1822. bio je jedan od dvojice ministara spoljnih poslova Rusije. Kada je 1821. izbila grčka revolucija, a car odbio da je podrži, uzeo je odsustvo na neodređeno vreme i nastanio se u Ženevi, prikupljajući novac i simpatije za grčku stvar. U aprilu 1827. Narodna skupština u Trizinu izabrala ga je za guvernera (Κυβερνήτης) Grčke, a u januaru 1828. iskrcao se u Nafplionu i zatekao zemlju opustošenu ratom, bez riznice i bez uprave.
Odbio je platu i vladao kao čovek naviknut na apsolutne monarhije: suspendovao je ustav i upravljao preko imenovanih činovnika, čime je stekao neprijatelje među brodovlasnicima sa Hidre i plemenskim poglavarima Manija. Kada je zatvorio Petrobeja Mavromihalisa, poglavara manjotskog klana, porodica se osvetila: 9. oktobra 1831, dok je stizao na liturgiju u crkvu Agios Spiridon u Nafplionu, Petrobejev brat i sin pucali su na njega i izboli ga nožem na vratima. Sahranjen je na Krfu, u manastiru Platitera.
Dela
Za tri i po godine Kapodistrijas je podigao kostur jedne države. Uspostavio je centralnu upravu sa imenovanim pokrajinskim guvernerima; uveo je prvu grčku valutu, φοίνικας (feniks), kovanu na Egini 1828, i narodnu banku; stvorio je redovnu vojsku i oficirsku školu koja i danas postoji kao Σχολή Ευελπίδων (Grčka vojna akademija), i reorganizovao mornaricu, koja je pod Mijaulisom i Kanarisom očistila Egejsko more od pirata. Pregovarao je sa Britanijom, Francuskom i Rusijom tokom godina koje su dovele do Londonskog protokola iz februara 1830, kojim je priznata nezavisna grčka država.
Njegova strast bilo je obrazovanje. Godine 1829. osnovao je Sirotište na Egini za hiljade dece koju je rat ostavio bez roditelja, otvorio desetine osnovnih škola, učiteljsku školu i poljoprivrednu školu u Tirintu kod Nafpliona. U priči koju zna svako grčko dete pripisuje mu se uvođenje krompira: kada su seljaci odbili čudnu krtolu, navodno je naredio da se džakovi stave pod oružanu stražu, nakon čega su za nekoliko dana bili ukradeni i posađeni po celom Peloponezu. Priča je verovatno legenda, ali dobro hvata to kako ga Grci pamte: kao čoveka koji je pokušavao da nahrani i obrazuje zemlju koja još nije znala kako da bude zemlja.
Njegova pisma i izveštaji, na francuskom i na brižljivom grčkom, pokazuju oprezan, uredan um, nepoverljiv prema parlamentima i lokalnim prvacima, uveren da je narodu koji izlazi iz četiri veka osmanske vlasti potrebno uređenje i obrazovanje pre slobode. Protivnici su to nazivali tiranijom; poštovaoci to nazivaju jedinim realnim programom koji je Grčka imala.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Nafplion je mesto na kojem ga treba upoznati. U crkvi Agios Spiridon, nekoliko koraka od trga Sintagma, pored vrata se i danas pokazuje trag metka iz atentata, a njegova statua stoji na trgu koji nosi njegovo ime. Egina čuva zgradu njegovog sirotišta i kovnicu novca, a Krf ima njegovu statuu kod Spjanade, njegov grob u Platiteri i aerodrom koji nosi njegovo ime. U Atini se univerzitet zvanično zove Εθνικό και Καποδιστριακό Πανεπιστήμιο (Nacionalni i Kapodistrijin univerzitet), a njegova statua stoji ispred njega u ulici Panepistimiju; velika reforma lokalne samouprave iz 1997. zvala se Σχέδιο Καποδίστριας. Njegov lik bio je na novčanici od 500 drahmi. U Švajcarskoj spomenik u Lozani-Ušiju i ulica u Ženevi podsećaju na diplomatu koji je pomogao zemlji da postane neutralna. Učenici mogu da nastave govornom vežbom C2 na sajtu o tumačenju 1821. godine.
Da li ste znali?
- Bio je diplomirani lekar, školovan u Padovi, pre nego što je postao diplomata ili šef države.
- Švajcarska delom duguje njegovoj diplomatiji neutralnost iz 1815. i savezni ustav; Ženeva i Lozana proglasile su ga počasnim građaninom.
- Kao guverner odbio je platu i trošio sopstveni novac na državu; priča o krompiru koja se o njemu priča gotovo je sigurno legenda.
- Atinski univerzitet, aerodrom na Krfu i reforma grčke lokalne samouprave iz 1997. nose njegovo ime.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ομοσπονδιακό Σύμφωνο και ουδετερότητα της Ελβετίας | Savezni ugovor i neutralnost Švajcarske (kao ruski izaslanik) | 1814–1815 |
| Εκλογή Κυβερνήτη της Ελλάδος | Izbor za guvernera Grčke na Skupštini u Trizinu | 1827 |
| Ο φοίνικας, το πρώτο ελληνικό νόμισμα | Feniks, prva grčka valuta | 1828 |
| Σχολή Ευελπίδων | Osnivanje Oficirske škole vojske | 1828 |
| Ορφανοτροφείο της Αίγινας | Sirotište na Egini | 1829 |
| Πρωτόκολλο του Λονδίνου (ανεξαρτησία) | Londonski protokol kojim je priznata nezavisnost Grčke | 1830 |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Η νίκη θα είναι δική μας αν βασιλεύση εις την καρδιάν μας μόνο το αίσθημα το ελληνικό.
I niki tha einai diki mas an vasilefsi eis tin kardian mas mono to aisthima to elliniko.
Pobeda će biti naša ako u našim srcima vlada samo grčko osećanje.
Iz originala
Tekst onako kako ga je napisao/la Joanis Kapodistrijas, u javnom domenu, uz naš sopstveni prevod.
«Ἐπιστολὴ πρὸς τὸν κόμητα Πάνιν»Pismo grofu Paninu
Napisano kao guverner u Nafplionu u novembru 1829: pobeda Rusije nad Osmanlijama oslobodila je Hiošane porobljene posle pokolja 1822, a Kapodistrijas obezbeđuje brodove da ih vrate kući. Pisao je na francuskom; ovo je zvanična grčka verzija njegovog sekretarijata.
Letter to Count Panin on the return of the Chiot captives, Nafplio, 3/16 November 1829, closing paragraphs · Tekst u javnom domenu, izvor: el.wikisource.org
