Solon

Solon je rođen oko 630. p. n. e. u jednoj od starih plemićkih porodica Atine, ali mu je otac potrošio porodično imanje, pa je Solon zarađivao za život trgovinom, putujući morem. Najpre je postao poznat kao pesnik i agitator: kada su Atinjani, iscrpljeni izgubljenim ratom s Megarom oko ostrva Salamine, zabranili bilo kome da predloži njegovo obnavljanje, Solon je, kako se priča, uleteo na agoru praveći se lud i izrecitovao elegiju Σαλαμίς (Salamina), koja ih je toliko posramila da su ponovo krenuli u borbu, i Salamina je na kraju osvojena.

Oko 594. p. n. e. Atina je bila na ivici građanskog rata. Siromašni seljaci Atike bili su dužni bogatašima, a na njihovim založenim njivama stajali su granični kamenovi, ὅροι; one koji nisu mogli da plate prodavali su u ropstvo. Obe strane pristale su da Solona postave za arhonta s punim ovlašćenjima da reformiše državu. Učinio je to u jednoj jedinoj godini, a zatim je, kako predanje kaže, zakleo Atinjane da deset godina neće menjati njegove zakone i napustio grad kako niko ne bi mogao da ga pritiska da ih izmeni. Otputovao je u Egipat, gde je razgovarao sa sveštenicima u Saisu, i u Lidiju; Herodot u te godine smešta njegov čuveni razgovor s kraljem Krezom u Sardu.

Po povratku je zatekao stranke ponovo zavađene, a svog rođaka Pisistrata kako smera da se dočepa tiranije. Solon, sada već starac, upozoravao je Atinjane u stihovima da sami grade sopstveno ropstvo, ali ga nisu poslušali. Umro je oko 560. p. n. e., ubrzo pošto je Pisistrat preuzeo vlast.

Solonove reforme poznate su iz njegovih sopstvenih pesama, iz Aristotelovog dela Ἀθηναίων Πολιτεία (Atinski ustav) i od Plutarha. Prva je bila σεισάχθεια, «stresanje tereta»: svi dugovi obezbeđeni zemljom ili ličnošću poništeni su, granični kamenovi iščupani, Atinjani porobljeni zbog dugova oslobođeni, a prodati u inostranstvo otkupljeni, i porobljavanje građanina zbog dugova zabranjeno je zauvek. U jednoj jampskoj pesmi on priziva crnu Zemlju za svedoka da ju je oslobodio od kamenja. Ipak je odbio da preraspodeli zemlju, što mu je donelo neprijatelje na obe strane, i to je rekao u stihovima s izvesnim ponosom.

Zatim je preuredio ustav na osnovu bogatstva umesto porekla. Građani su podeljeni u četiri klase prema prinosu svoje zemlje, πεντακοσιομέδιμνοι, ἱππεῖς, ζευγῖται i θῆτες; najviše službe pripadale su najbogatijima, ali je svaki građanin, čak i najsiromašniji, sedeo u skupštini i u narodnom sudu, Ἡλιαία, kojem su se mogle uložiti žalbe na odluke magistrata. Aristotel mu pripisuje veće od četiri stotine članova. Njegovi zakoni, koji su uređivali sve, od nasleđa i miraza do sađenja maslina i ponašanja ožalošćenih na sahranama, zapisani su na drvenim pločama koje se okreću, ἄξονες, javno izloženim. Od njegove poezije sačuvano je oko 280 stihova: elegija Εὐνομία (Dobar poredak), koja nevolje grada pripisuje pohlepi njegovih vođa, stihovi o dobima čovekovog života, o bogatstvu i pravdi, i stih o starenju uz neprestano učenje.

Solonovo ime u grčkom je pojam za mudrog zakonodavca: političara koji sastavi razuman zakon napola ozbiljno zovu «ο Σόλων», a «σολώνειος» znači razborit i odmeren. Još pogođenije, σεισάχθεια je živa reč: svaki plan za olakšanje dugova predložen u grčkom parlamentu od 2010. neko je nazvao σεισάχθεια, obično uz podsećanje koliko zaostaje za originalom. Učenici upoznaju njegove reforme na časovima stare istorije u prvom razredu liceja, a Herodotova priča o Solonu i Krezu, s poukom «μηδένα πρὸ τοῦ τέλους μακάριζε», ne nazivaj nikoga srećnim pre kraja, jedan je od antičkih tekstova koje većina Grka pamti. Οδός Σόλωνος u centru Atine, ulica pravnog fakulteta i knjižara, nosi njegovo ime, a delfska izreka «μηδὲν ἄγαν», ništa preko mere, pripisuje mu se još od antike. Sajt ima lektire nivoa C2 o Krezu i Solonu i o priči o Atlantidi koju je, prema Platonu, doneo iz Egipta.

• On je najraniji Atinjanin čije su sopstvene reči sačuvane: oko 280 stihova, koje navode kasniji pisci.
• Platonova priča o Atlantidi, u Timaju i Kritiji, predstavljena je kao nešto što je Solon čuo od egipatskih sveštenika u Saisu i doneo u Atinu.
• Njegov susret s Krezom, o kojem pripoveda Herodot, gotovo je sigurno hronološki nemoguć; Krez je postao kralj oko 560. p. n. e., kada je Solon umirao.
• Odbio je da postane tiranin Atine iako su ga, po njegovim rečima, mnogi na to nagovarali, i napisao je pesmu u kojoj se ruga onima koji su ga zbog toga smatrali budalom.