Život
Prokopije je rođen oko 500. u Primorskoj Kesariji, rimskoj prestonici Palestine, grčkogovornom gradu sa čuvenim školama, i školovao se za retora i pravnika, verovatno u Gazi ili Bejrutu. Godine 527, kada je Justinijan postao car, imenovan je za pravnog savetnika i sekretara mladog vojskovođe Velizara na persijskoj granici, i narednih trinaest godina posmatrao je ratove svog doba iz komandantovog šatora: pobedu kod Dare 530, pohod koji je 533–34. uništio vandalsko kraljevstvo u Severnoj Africi, rat protiv Ostrogota u Italiji, uključujući jednogodišnju opsadu Rima 537–38, i ulazak u Ravenu 540.
Do 542. bio je u Carigradu, gde je video kako bubonska kuga ubija, po njegovom računu, i do deset hiljada ljudi dnevno; njegov opis u drugoj knjizi Ratova prvi je klinički prikaz bolesti u evropskoj književnosti. Živeo je i dalje u prestonici kao ugledan čovek, možda na visokom položaju, i objavio je prvih sedam knjiga Ratova oko 551, osmu oko 553, a O građevinama sredinom 550-ih. Tajnu istoriju, napisanu oko 550. u besu i strahu, držao je pod ključem. Datum njegove smrti nije poznat; obično se pretpostavlja oko 565, godina kada je umro i sam Justinijan.
O njegovom privatnom životu ne zna se ništa, a njegove tri knjige govore trima različitim glasovima: trezveni istoričar-vojnik, dvorski panegiričar i autor Tajne istorije, toliko otrovan da naučnici vekovima nisu hteli da poveruju da je jedan čovek napisao sve tri.
Dela
Υπέρ των πολέμων (Ratovi) sledi uzor Tukidida: govori pred bitku, geografske digresije, hladan pogled na uzroke. Najpoznatiji prizori su ustanak Nika u januaru 532, kada je pola Carigrada izgorelo, a Justinijan se spremao da beži dok Teodora nije rekla savetu da radije umire u purpuru, navodeći staru izreku da je «carska vlast lep pokrov»; kuga 542; i duga agonija Italije. Περί κτισμάτων (O građevinama) nabraja Justinijanove crkve, tvrđave i cisterne, a prva knjiga sadrži klasičan opis Svete Sofije, čija se kupola Prokopiju činila kao da ne počiva na zidovima, već visi s neba o zlatnom lancu.
Ανέκδοτα (doslovno «neobjavljene stvari», Tajna istorija) knjiga je koja mu je donela zlu slavu. U njoj tvrdi da su Justinijan i Teodora upropastili carstvo iz pohote i pohlepe; da su cara viđali kako noću hoda palatom bez glave; da je Teodora, kći čuvara medveda na Hipodromu, bila glumica i kurtizana; da je Velizar bio kukavica pod vlašću neverne žene Antonine. Istoričari je čitaju oprezno, kao osvetu konzervativnog senatora reformatorskom samodršcu, ali se njeni detalji o porezima, pravu i dvorskom životu često potvrđuju na drugim mestima. Rukopis je ležao nepoznat u Vatikanskoj biblioteci dok ga Nikolo Alamani nije štampao 1623. Njegov grčki je veštački atički koji izbegava hrišćanske izraze, tako da episkop postaje «sveštenik», a crkva «hram», i upravo zato ga klasični filolozi i danas čitaju kao poslednjeg od starih.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Svaki grčki učenik susreće Prokopija a da to ne zna: udžbenik vizantijske istorije za drugi razred niže srednje škole pripoveda o ustanku Nika njegovim očima, a Teodorine reči «η βασιλεία είναι ωραίο σάβανο» (carska vlast je lep pokrov) Grci i danas navode kada odbijaju da beže. Sveta Sofija, koju O građevinama opisuje kamen po kamen, ostaje vizantijski spomenik koji svi znaju. Grčka reč ανέκδοτο, danas zabavna priča ili vic, dobila je to značenje od naslova njegove Tajne istorije, «neobjavljene» knjige pune skandaloznih priča. Tajna istorija je bestseler u novogrčkom prevodu i izvor romana Roberta Grejvsa Grof Velizar (1938) i svake Teodore na filmu i televiziji. Kuga iz 542. koju je opisao zove se Justinijanova kuga i neprestano je pominjana tokom pandemije kovida.
Da li ste znali?
- Grčka reč ανέκδοτο i srpska „anegdota“ potiču od naslova njegove Tajne istorije, Ἀνέκδοτα, „ono što nije obnarodovano“.
- Tajna istorija ostala je nepročitana hiljadu godina, dok rukopis nije pronađen u Vatikanskoj biblioteci i štampan 1623.
- On beleži da je jedan monah, doveden u palatu, odbio da uđe jer je video Gospodara demona kako sedi na prestolu umesto Justinijana.
- Njegov opis kuge iz 542, s bubonima, bunilom i masovnim grobnicama, najraniji je klinički prikaz bubonske kuge u evropskoj pisanoj reči.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Υπέρ των πολέμων, Α΄–Ζ΄ (Περσικός, Βανδαλικός, Γοτθικός πόλεμος) | Ratovi, knjige 1–7 (persijski, vandalski i gotski rat) | c. 551 |
| Ανέκδοτα (Απόκρυφη Ιστορία) | Tajna istorija | c. 550, printed 1623 |
| Υπέρ των πολέμων, Η΄ | Ratovi, knjiga 8 | c. 553 |
| Περί κτισμάτων | O građevinama (Justinijanove građevine, uključujući Svetu Sofiju) | c. 555 |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Ἐμὲ γάρ τις καὶ παλαιὸς λόγος ἀρέσκει, ὡς καλὸν ἐντάφιον ἡ βασιλεία ἐστί.
Na današnjem grčkomΕμένα μου αρέσει ένας παλιός λόγος: ότι η βασιλεία είναι ωραίο σάβανο.
Eme gar tis kai palaios logos areskei, os kalon entafion i vasileia esti.
Meni se pak dopada jedna stara izreka: da je carska vlast lep pokrov.
Iz originala
Tekst onako kako ga je napisao/la Prokopije Kesarijski, u javnom domenu, uz naš sopstveni prevod.
«Ὑπὲρ τῶν πολέμων»Ratovi
Januar 532, ustanak Nika: Carigrad gori, a Justinijan i njegovo veće raspravljaju o bekstvu morem. Prokopije stavlja carici Teodori u usta ovaj govor; car ostaje, a pobuna je ugušena na Hipodromu.
Ὑπὲρ τῶν πολέμων 1.24.33–37 (c. 551): the speech of Theodora during the Nika riot · Tekst u javnom domenu, izvor: el.wikisource.org
