Život
Psiharis je rođen u Odesi 15. maja 1854. u imućnoj porodici poreklom sa Hiosa; posle rane smrti majke odrastao je u Carigradu, a zatim u Marselju i Parizu, tako da mu je jezik školovanja bio francuski, a ne grčki. Studirao je klasičnu i srednjovekovnu filologiju u Parizu i Nemačkoj, 1885. ušao u École pratique des hautes études, a 1904. nasledio Emila Legrana na katedri za novogrčki na École des langues orientales, koju je držao do 1928. Godine 1882. oženio se Noemi Renan, ćerkom istoričara Ernesta Renana; njihov sin Ernest Psišari postao je poznati francuski pisac i poginuo u prvim nedeljama Prvog svetskog rata.
Godine 1886. otputovao je u Carigrad, na Hios i u Atinu, i od tog putovanja nastalo je Το ταξίδι μου (Moje putovanje, 1888). Knjiga je pariskog akademika pretvorila u vođu pokreta u zemlji u kojoj nikada nije živeo: mladi pisci okupili su se oko njega, među njima Kostis Palamas, dok su ga atinski establišment i univerzitet smatrali izdajnikom koji želi da vulgarizuje sveti jezik. Četrdeset godina vodio je kampanju iz Pariza člancima, otvorenim pismima, gramatikama i romanima, posećujući Grčku samo povremeno.
Bio je borben do netrpeljivosti i na kraju se posvađao sa većinom svojih saveznika, uključujući Palamasa, oko pojedinosti svog sistema. Umro je u Parizu 29. septembra 1929. i, po sopstvenoj želji, sahranjen na Hiosu, ostrvu svojih predaka, u zemlji jezika za koji se borio.
Dela
Prvo je došao naučnik. Psiharisovi Essais de grammaire historique néo-grecque (Ogledi iz istorijske gramatike novogrčkog jezika, 1886–89) i njegove brojne studije pokazali su da govorni grčki devetnaestog veka nije bio iskvarenost starog jezika, već njegov prirodni nastavak, sa sopstvenim zakonima, i stoga jednako dostojan pisanja kao francuski ili italijanski. Iz tog zaključka proistekao je manifest. Το ταξίδι μου (Moje putovanje, 1888) istovremeno je putopis i pamflet: napisana u celosti na dimotici, knjiga tvrdi da nacija ima samo jedan jezik, onaj kojim govori njen narod, da je katarevusa maska koja Grke drži polupismenima i da su «jezik i otadžbina isto», tako da je borba za nacionalni jezik borba za naciju.
Da bi dokazao da dimotika može sve, Psiharis je na njoj pisao romane, Τ' όνειρο του Γιαννίρη (Janirisov san, 1897), Ζωή κι αγάπη στη μοναξιά (Život i ljubav u samoći, 1904), Τα δυο αδέρφια (Dva brata, 1911), Αγνή (Agni, 1913), kao i eseje sabrane pod naslovom Ρόδα και μήλα (Ruže i jabuke, 1902–09). Romani se danas malo čitaju; važan je bio uzor. Njegova sopstvena dimotika ipak je bila više sistem nego zapis govora: mehanički je primenjivao glasovna pravila govornog jezika čak i na učene reči, stvarajući oblike poput «Αθήνα» za Atinu, ali i neobičnosti koje su Grci smatrali jednako veštačkim kao katarevusu, pa je «ψυχαρισμός» postao reč za doktrinarni jezički ekstremizam. Sledeća generacija, pre svega Manolis Trijandafilidis, zadržala je njegovo načelo i ublažila njegovu praksu, i pobedila je upravo njihova umerena dimotika.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Svaka stranica novogrčkog koju učenik pročita jeste, u izvesnom smislu, Psiharisovo nasleđe. γλωσσικό ζήτημα (jezičko pitanje) koje je on rasplamsao delilo je Grčku devedeset godina, sa nemirima u Atini 1901. zbog dimotičkog prevoda Jevanđelja, uvođenjem dimotike u osnovne škole pod Venizelosom 1917, njenom zabranom od strane diktatura i najzad zakonom iz 1976. koji je dimotiku učinio jezikom države i obrazovanja; školska gramatika koja je i danas u upotrebi potiče od Trijandafilidisove gramatike iz 1941, zasnovane na njegovom radu. Το ταξίδι μου čita se u odlomcima u grčkim gimnazijama kao osnivački tekst dimotičkog pokreta, a njegova rečenica «γλώσσα και πατρίδα είναι το ίδιο» jeste parola koju svaki grčki učenik povezuje s njegovim imenom. Ulice u Atini i na Hiosu nose njegovo ime, a njegov grob može se posetiti na Hiosu.
Da li ste znali?
- Jezik njegovog školovanja bio je francuski, a ne grčki; postao je zagovornik govornog grčkog sa profesorske katedre u Parizu i nikada nije živeo u Grčkoj.
- Bio je zet Ernesta Renana, a njegov sin Ernest Psišari bio je francuski romanopisac koji je poginuo na frontu u avgustu 1914.
- «Ψυχαρισμός» opstaje u grčkom kao reč za preterani, doktrinarni dimotizam, iako je njegova osnovna ideja pobedila.
- Iako je ceo život proveo u inostranstvu, tražio je da bude sahranjen na Hiosu, ostrvu svoje porodice.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Essais de grammaire historique néo-grecque | Ogledi iz istorijske gramatike novogrčkog jezika | 1886–1889 |
| Το ταξίδι μου | Moje putovanje, manifest dimotizma | 1888 |
| Τ' όνειρο του Γιαννίρη | Janirisov san (roman) | 1897 |
| Ρόδα και μήλα | Ruže i jabuke (eseji, pet tomova) | 1902–1909 |
| Ζωή κι αγάπη στη μοναξιά | Život i ljubav u samoći (roman) | 1904 |
| Αγνή | Agni (roman) | 1913 |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Γλώσσα και πατρίδα είναι το ίδιο. Να πολεμά κανείς για την πατρίδα του ή για την εθνική τη γλώσσα, ένας είναι ο αγώνας.
Glossa kai patrida einai to idio. Na polema kaneis gia tin patrida tou i gia tin ethniki ti glossa, enas einai o agonas.
Jezik i otadžbina su isto. Bilo da se neko bori za otadžbinu ili za nacionalni jezik, to je jedna te ista borba.
Iz originala
Tekst onako kako ga je napisao/la Janis Psiharis, u javnom domenu, uz naš sopstveni prevod.
«Τὸ ταξίδι μου»Moje putovanje
„Dve reči” kojima počinje „Moje putovanje”, knjiga iz 1888. kojom je pokrenut pokret za dimotiki: Psiharis, profesor u Parizu, objašnjava zašto je pisanje na govornom jeziku rodoljubiva borba. Obratite pažnju na njegov sopstveni fonetski pravopis, na primer ἀφτή umesto αὐτή.
«Τὸ ταξίδι μου» (1888), «Δυὸ λόγια», the opening; text of the 1905 second edition · Tekst u javnom domenu, izvor: el.wikisource.org
